Početna » CSConnect » Bor o nacrtu izveštaja o klimatskim promenama

Bor o nacrtu izveštaja o klimatskim promenama

Bor, 06.04.2017.

Predlozi i komentari na Nacrt Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime

Društvo mladih istraživača Bor, kao vodeća organizacija kooalicije programa institucionalnog jačanja OCD u oblasti životne sredine u Boru – KONEKT, sa partnerima Građanskom čitaonicom Evropa, Asocijacijom za razvoj Bora, Udruženjem Vilaž i ostalim zainteresovanim organizacijama i kao organizator jedne od tri regionalne radionice u Srbiji o klimatskim promenama 2015. godine, uključilo se u javnu raspravu o Predlogu drugog izveštaja RS o klimatskim promenama.

Iz rasprave su proistekli sledeći predlozi i komentari:

Deo 1.6. Promene klime, ranjivost i adaptacija, odeljak Ranjivost i adaptacija Prilikom organizovanja regionalnih radionica o klimatskim promenama 2015. razmatrana je i radna verzija Drugog nacionalnog izveštaja, deo Rezime poglavlja promene klime, pogođenost i adaptacija, koji je sadržao pod 3. Uticaj promena klime na biodiverzitet i ljudsko zdravlje, odnosno pod 3.1 Biodiverzitet. Nije jasno zašto u Predlogu Drugog nacionalnog izveštaja nije dovršena procena ranjivosti sektora biodiverziteta. Ako postoje neki opravdani razlozi da sektor biodiverziteta ne bude obrađan kao posebno poglavlje, predlažemo da se najvažniji elementi biodiverziteta obrade kod procene ranjivosti voda (za akvatične organizme) i šuma za ostale, posebno kada se radi o merama adaptacije.

Deo 1.7. SPROVOĐENjE OKVIRNE KONVENCIJE UN O PROMENI KLIME poslednji pasus gde se govori o brzom i efikasnom delovanju dopuniti i sa ulogom i osposobljenošću organizacija civilnog društva.

Deo 1.8. FINANSIJSKE, TEHNOLOŠKE I POTREBE JAČANjA KAPACITETA, tabelu 1.1: Finansijska sredstva potrebna za smanjenje emisija GHG u sektoru Energetika, iza kolone male hidroelektrane dopuniti sa razvoj korišćenja geotermalne energije sa podsticajnim potrebnim sredstvima. U istoj tabeli u sektoru Otpad dopuniti novom kolonom edukacija poljoprivrednika i podsticajna sredstva za korišćenje poljoprivrednog otpada za proizvodnju toplotne energije i predvideti potrebna sredstva. U istoj tabeli u sektoru Šumarstvo dopuniti Edukacija individualnih vlasnika šuma za upravljanje u uslovima klimatskih promena i predvideti potrebna sredstva.

Deo 2. NACIONALNE KARAKTERISTIKE,

2.4. Stanovništvo dopuniti sa podacima o drastičnom starenju i smanjenju seoskog stanovništva, posebno u poljoprivrednim, šumovitim i pograničnim oblastima koji su važni za primenu mera adaptacije. Neophodno je preduzeti niz mera radi ostanka stanovništva na tim prostorima kao osnovnog uslova za realizaciju mera adaptecije.

2.5.6. Promena namene zemljišta i šumarstvo dopuniti sa podacima o šumama koje su u individalnom vlasništvu jer one čine oko polovinu šuma u zemlji, a one takođe, kao i državne, moraju biti obuhvaćene predviđenim merama adaptacije.

2.5.7. Sektor upravljanja otpadom dopuniti podacima o industrijskom otpadu koji može biti korišćen za smanjenje potrošnje energije u industrijskim postrojenjima ili u energetici, pored posmatranih i prikazanih podataka o komunalnom otpadu. Posebno prikazati procenjene količine poljoprivrednog otpada koji se može koristi u proizvodnji toplotne ili električne energije i biogasa.

Deo 6.2. Ranjivost i adaptacija,

6.2.1. Hidrologija i vodni resursi Tabela 6.1 pokazuje da se očekuju buduće promene prema A1B scenariju za karstne podzemne vode masiva „Beljanice“ i to opadanje kapaciteta podzemnih voda od 13% za period 2021-2050 i čak 32% za period 2071-2100. Obzirom da se da se ovim vodama snabdeva Bor preko izvorišta u Crnom Timoku i u dolini Lazareve reke i Beljevine postaje važno pitanje izgradnje akumulacije Bogovina i vodoprivrednog sistema Bogovina za širi prostor Timočke krajine, kao i višenamenskih mini akumulacija na malim vodocima Timočke krajine. Na strani 56. se ističe da posebno treba imati u vidu da period malih voda može biti posebno kritičan na kvalitet voda na slivovima i manjim vodotocima kao što je između ostalih i Timok. U ovom delu nisu naglašene i druge funkcije i korišćenje voda, naprimer za kupanje odnosno turizam i rekreaciju (vode reka i jezera), za lečenje (termomineralne vode), kao izvor obnovljive energije ( geotermalne vode ), za ribolov i očuvanje biodiverziteta i dr. te je potrebno predvideti mere adaptacija i u vezi sa ovim funkcijama voda. Smatramo da je neophodno posebno obraditi termomineralne vode kao potencijalni prirodni resurs za mere adaptacije ( o čemu smo predhodno dali predlog) i mitigacije kako za dobijanje toplotne energije tako i kao potencijal za razvoj drugih grana (poljoprivrede, turizma, rekreacije). 1. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Korišćenje voda“ dopuniti odredbom: a. Obezbediti recirkulaciju vode u industrijskim i energetskim postrojenjima. b. Razvoj javno – privatnog partnerstva pri izgradnji višenamenskih akumulacija za male hidroelektrane 2. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Korišćenje voda“ dopuniti: a. očuvanje i održivo korišćenje izvora termomineralnih voda. b. očuvanje i održivo korišćenje voda za kupanje u jezerima i rekama (obaveza i po posebnoj Direktivi EU o vodama za kupanja), c. očuvanje biodiverziteta u vodama i održivog razvoja ribolova. 3. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Kvalitet voda“ dopuniti: Izgradnja sistema za prečišćavanje odpadnih voda iz rudarstva i industrije. 4. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Kvalitet voda“ dopuniti: Uspostaviti zone zaštite izvorišta vodosnabdevanja i termomineralnih izvora. 5. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Zaštita od štenog dejstva voda“ dopuniti: Čišćenje korita reka 6. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Višenamenske mere“ dopuniti: a. Izgradnja sistema za zaustavljanje nanosa u akumulacijama; b. Zabrana izgradnje objekata u zaštitnim zonama akumulacija, c. Podizanje zaštitinih šumskih pojaseva oko akumulacija i u slivovima akumulacija, d. Kontrola poribljavanja kako se ne bi unosile invazivne vrste koje uništavaju autohnone organizme i biodivetrzitet voda, e. Zaštita podzemnih voda pećina (kraški prostori) – obaveze po Ramsarskoj konvenciji. f. Dovršetak započetih i izgradnja novih akumulacija za višenamensko korišćenje ( naprimer postoji usvojen prostorni plan posebne namene za izgradnju višenamenske akumulacije na Crnom timoku ), g. Sprečiti smanjivanje kapaciteta postojećih akumulacija zbog zapunjavanja koje je godinama sve veće zbog prestanka antierozivnih radova u slivovima. 7. tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Monitoring i istraživanja“ dodati: a. Unapređenje istraživanja geotermalnuih i mineralnih voda, b. Uspostavljanje efikasne zaštite izvorišta vodosnabdevanja. c. Monitoring stanja biodiverziteta u vodama radi njegovog očuvanja od uticaja klimatskih promena ( ne samo pojedinih organizama i eko sistema voda kao indikatora uticaja klimatskih promena). 8. Tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Zakonodavni okvir“ dopuniti: Prostorno planiranje: a. izmene ili donošenje novog zakona o vodama u skladu sa Direktivama EU kao i serije podzakonskih akata, b. izmene i dopune Prostornog plana Republike Srbije, c. izmene i dopune regionalnih prostornih planova, d. izmene i dopune prostornih planova prostora posebne namene, e. izmene i dopune lokalnih prostornih, regulacionih i urbanističkih planova, f. izmene i dopune Strategije razvoja Republike,kao i regionalnih i opštinskih strategija, g. izmene i dopune lokalnih i regionalnih ekoloških akcionih planova. Tabelu „6.2. Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru hidrologije i vodnih resursa“ u koloni „Izgradnja kapaciteta i podizanje svesti javnosti“ dopuniti Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava i javnih preduzeća.

Deo 6.2. Ranjivost i adaptacija,

6.2.2. Šumarstvo Pored analize uticaja klimatskih promena na pojedine vrste drveća i analize štetočina potrebno je makar najkraće dati i analizu uticaja i na ukupni biodiverzitet šuma, šibljaka i šumskog zemljišta (koji predstavljaju bogatstvo raznovrsnih ekosistema), kako bi jedan od važnih mera adaptacije bila očuvanje biodiverziteta šuma. 9. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Smanjenje rizika“ dopuniti a. Sanacija i revitalizacija šuma oštećenih ledolomom, b. Promena prakse gazdovanja i promocije tradicionalnog načina koršćenja šumskog zemljišta, kao i zaštita šumskog zemljišta od erozije i ispiranja c. Pored postojećeg „Promena prakse gazdovanja i promocija „blisko prirodi” koncepta upravljanja šumama“, dopuniti sa „Uvođenje prakse adaptivnog upravljanja šumama i šumskim resursima u cilju adaptacije na klimatske promene“ 10. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Preporuke za prilagođavanje prakse gazdovanja šumama u slučaju planinskih šuma (bukva, jela, smrča, itd) kao potencijalno veoma ugroženih u budućnosti na osnovu klimatskih projekcija“ dopuniti: a. Promocija korišćenja šumskog zemljišta (pašnjaka, livada) na tradicionalan način, b. Održivo sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja. 11. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Politike“ dopuniti: a. kroz sprovođenje prostornih, regulacionih i urbanističkih planova proširiti područja park šuma, zaštitnog urbanog zelenila, šuma zaštićenih kao očuvana prirodna dobra, b. intenzivirati rekultivaciju pošumljavanjem degradiranog zemljišta usled rudarskih i industrijskih aktivnosti, c. očuvati biodiverzitet šuma zaštitom određenih šumskih područja i sastojina. 12. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „Praćenje i istraživanje“ dopuniti: Monitoring promene biodiverziteta, 13. Tabelu „6.3 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u sektoru šumarstva“ u koloni „razvoj kapaciteta i svesti“ dopuniti: a. Obrazovanje vlasnika privatnih šuma za gazdovanje šumama u uslovima klimatskih promena, b. Podizanje svesti o zaštitnoj funkciji šuma i urbanim šumama u cilju adaptacije na klimatske promene c. Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za očuvanje šuma i biodiverziteta. 14. Tabela „6.4 : Predložene mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za sektor poljoprivrede“ u koloni „Smanjenje rizika“ dopuniti: a. Podizanje vetrozaštitnih pojaseva radi sprečavanja eolske erozije, b. Podizanje zaštitnih pojaseva pored saobraćajnica u cilju sprečavanja zagađenja izduvnim gasovima, c. Promocija antierozine obrade poljoprivrednog zemljišta,

Deo 6.3.2 POLjOPRIVREDA dopuniti podacima o značaju i doprinosu poljoprivrednih instituta, selekcionih centara i poljoprivrednih službi za selekciju poljoprivrednih kultura otpornih na klimatske promene i očuvanju vrsta koje su se adaptirale na klimatske uslove naših prostora, očuvanju autohtonih vrsta. Posebno obraditi potrebu jačanja njihovih kapaciteta kao u materijalnom, kadrovskom, stučnom smislu, tako i o potrebi inovacije znanja. Njihova ulogu mora biti i u prenošenju znanja i edukaciji poljoprivrednika za šta moraju biti osposobljeni. Pored ratarske, voćarske, povrtarske i vinogradrske proizvodnje klimatskim promenama je pogođeno i stočarstvo, posebno ekstenzivno u brdsko planinskom području. Naša zemlja ima velike potencijale za razvoj organskog stočarstva, a naročito za organski uzgoj preživara. Najveći udeo prirodnih livada i pašnjaka se nalazi u brdsko-planinskim regionima, gde je zbog depopulacionog trenda došlo do delimičnog zamiranja poljoprivredne aktivnosti, tako da nije ni ostvaren razvoj intenzivne proizvodnje. Idealni uslovi za organsko stočarstvo postoje na lokalitetima koji su slabije razvijeni i gde ne postoji ekonomska osnova za nagle i velike razvojne poduhvate. Ovakvi regioni su često upravo zbog nerazvijenosti izbegli hemizaciju i zagađenje koje prati razvoj, te su prirodne zajednice i staništa očuvani i predstavljaju oaze netaknute prirode. Organsko stočarstvo omogućava održiv razvoj ljudskih zajednica u regionima obuhvaćenim režimima zaštite prirodnih resursa, pri čemu se omogućava pravilna eksploatacija postojećih agrarnih površina i sprečava dalja degradacija prirodnih livada i pašnjaka. Organsko stočarstvo i poljoprivreda su i jedini mogući put razvoja u zonama nacionalnih parkova, gde svaka intenzifikacija proizvodnje predstavlja faktor degradacije prirodnog ambijenta, a uvoz egzotičnih rasa i sojeva faktor genetskog zagađenja prirodne zajednice. U tom smislu, gajenje autohtonih rasa, čvrste konstitucije doprinosi očuvanju biodiverziteta i omogućava poštovanje integriteta životnih zajednica u regijama koje su obuhvaćene režimima zaštite prirodnih i/ili kulturnih dobara.Dodatno, geografski položaj Srbije na jugu Panonskog basena i na Balkanu predstavlja okvir za međunarodnu podršku organskom razvoju. Međunarodni fondovi već učestvuju u finansiranju programa očuvanja prirodnih i kulturnih celina na našoj teritoriji. Da bi se obezbedio dalji napredak našeg društva u celini, potrebno je diverzifikovati poljoprivrednu proizvodnju, uklopiti je u postojeće biogeografske celine, uz poštovanje prirodnih ekosistema i sagledavanje značaja svih međusobnih odnosa koji su uspostavljeni u staništima. Razvoj organskog stočarstva u brdsko planinskom prostoru doprineće prilagođavanju lokalnih zajednca klimatskim promenama i oćuvanju autohtonih vrsta stoke koje su prilagođene ekstremnim vremenskim promenama.

6.3.5 Zdravlje Smatramo da u daljem radu treba sagledati i ranjivost u oblasti tzv zdravstvenog turizma i banjskog lečenja te u merama adaptacija predvideti mere za očuvanje termomineralnih voda, vazdušnih banja, rekreativnih zdravstvenih površina i dr.

7.4. Obrazovanje, obuka i jačanje svesti javnosti Na kraju prvog pasusa na str. 73. gde se govori o aktivnostima u obrazovnim insutucijama treba dodati rečenicu: „Ministarstvo prosvete i naučno-tehnološkog razvoja obezbedilo je svakoj osnovnoj školi obrazovni tzv. Zeleni paket koji obuhvata obrazovne sadržaje i o klimatskim promenama a koji je pripremio Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC.“ U pasusu gde se govori o aktivnostima OCD trebalo bi ažurirati podatke o akciji Sat za našu planetu podacima za ovu godinu, jer su rezultati svake godine bili sve bolji u pogledu širine i uključenosti svih aktera. Takođe, dodati da se OCD sve više usmeravaju na temu klimatskih promena. Naprimer u okviru najnovijeg programa Konekt podrške OCD koje deluju u oblasti životne sredine, čiji je nosilac Regionalni centar za životnu sredinu Centralne i Istočne Evrope – REC uz podršku Švedske razvojne agencije za međunarodnu saradnju – SIDA, uključeno je skoro 60 OCD od kojih se značajan deo opredelio da deluje u području borbe protivu klimatskih promena.

8. FINANSIJSKE, TEHNOLOŠKE I POTREBE JAČANjA KAPACITETA

8.1. Institucionalne potrebe Ovo poglavlje dopuniti potrebama instituconalnog jačanja na svim nivoima i organizacijama: – u lokalnim samoupravama – ojačati ili formirati opštinske službe za zaštitu životne sredine, koje bi se bavile i pitanjima klimatskih promena, – podsticati naučne stručne institucije da se, u okviru svojih delatnosti, bave klimatskim promenama, odnosno da svoj rad i istraživanja obavezno proučavaju i sagledavaju sa aspekta klimatskih promena i omogućiti stručno usavršavanje i specijalizaciju istraživača, stručnih saradnika i projektanata, – u obrazovnim institucijama – inovirati znanja učitelja, nastavnika i profesora o najnovijim saznanjima o klimatskim promenama i uvrstiti ovu oblast u različite nastavne programe, – u medijima – osposobiti novinare da prate najnovja saznanja i procese u oblasti klimatskih promena i da na razumljiv način o tome obaveštaju javnost, – organizacije civilnog društva – da na sistematski i organizovan način podižu svest javnosti o klimatskim promenam, primeni mera mitigacije i adaptacije. Niz ovih mera potrebno je detaljno razraditi u novim strateškim dokumentima koja su u pripremi – Strategiji borbe protiv klimatskih promena i Nacionalnom planu mera adaptacije.

Društvo mladih istraživača Bor

Građanska čitaonica Evropa

Asocijacija za razvoj Bora

Udruženje građana za razvoj sela Vilaž

Oznake: , ,

Ostavite odgovor