Početna » Društvo » 1937. Prvo zvono u OŠ „Vuk Karadžić“ – „Kralj Aleksandar, ujedinitelj“

1937. Prvo zvono u OŠ „Vuk Karadžić“ – „Kralj Aleksandar, ujedinitelj“

Bor, 04.09.2017. Miroslav Radulović

Zaboravljeni jubileji

OSAM DECENIJA OSNOVNE ŠKOLE „VUK KARADŽIĆ“ U BORU

Postoji jedan lep jubilej kojeg je većina Borana neopravdano zaboravila. Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Boru 1.setembra ove godine obeležila je osam decenija neprekidnog rada (radila je i tokom Drugog svetskog rata). Ova škola nije najstarija u borskoj opštini (starije su u Zlotu i Slatini), ali je sasvim sigurno škola sa najvećim brojem đaka.

 

Pre nekoliko dana, 1.septembra, veoma skromno i izuzetno lepo obeležen je ovaj veliki jubilej. Među prvake 81.generacije došao je Momčilo Jovanović, đak one prve generacije iz 1937. koji se družio sa prvacima te škole u poslednjih nekoliko decenija.

To druženje sa učenicima prvog razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ dugo je bila obaveza nas nekolicine preživelih. Nažalost, u Boru danas živimo samo Pavle Disterlo i ja, a mislim da je živa i gospođa Pavlik, koja je van Srbije– kaže Momčilo Jovanović.

Francuzi su krajem tridesetih godina 20. veka shvatili da moraju da poboljšaju životni standard ovdašnjih stanovnika. U razmaku od samo nekoliko meseci tako su izgrađene nova bolnica, nova crkva i nova, prelepa osnovna škola. Siguran sam da su sva tri objekta bila najlepša u Srbiji, a lepotu su zadržali do današnjih dana. Samo kada bi se uložio mali napor i povećala pažnja vlasti prema ovoj školskoj zgradi, ona bi opet mogla da bude lepotica. Ali, nije važno kakva je zgrada, važne su generacije učenika koje su ovde sticale prva znanja. Grad Bor i cela Opština može da se ponosi rezultatima škole. Ja sam takođe veoma ponosan što sam bio đak prve generacije, a mališani, sedmogodišnjaci, koji sada polaze u prvi razred mogu da budu ponosni što su sledbenici prethodnih osamdeset generacija. Žao mi je što ovaj divni jubilej nije registrovan kod većeg broja Borana, uključujući i pripadnike borske samouprave. Nije prilika za neke velike kritike, ali sam razočaran ovakvim njihovim odnosom prema kulturi i prosveti. Ali, nije ni važno da li  neko pamti važne događaje ili ne, važno je da deca i njihovi nastavnici nastavljaju mukotrpan put koji smo ja i moja generacija započeli krajem leta 1937.- završava priču Momčilo Jovanović.

Škola je do kraja Drugog svetskog rata nosila ime „Kralj Aleksandar, ujedinitelj“ , zatim se jedno vreme nazivala „Prvom osnovnom školom“ a pedesetih godina prošlog veka dobila je današnje ime.

 

Miroslav Radulović

Share

Ostavite odgovor