Zajednički stavovi ANEMa, NUNSa, UNSa, NDNVa i Lokal presa usaglašeni pre početka okruglih stolova i javne rasprave o medijskoj strategiji:

1)   Javnost vlasništva

Nužno je, izmenama zakonske regulative, obezbediti transparentnost vlasništva nad medijima, a podaci o tome moraju biti dostupni  javnosti. To podrazumeva:

-     Nazive kompanija, procente njihovog udela i imena njenih vlasnika, bez obzira na to da li im je sedište u zemlji ili inostranstvu

-     Ukidanje zakonske odredbe koja onemogućava većinsko vlasništvo stranaca nad medijima u Srbiji jer su strane kompanije već sada većinski vlasnici medija, a tom zakonskom odredbom se sada manipuliše

-      Permanentno praćenje promena vlasništva nad medijima kako bi se izbeglo da odredbe o transparentnosti budu izigrane

2)     Zabrana koncentracije vlasništva (monopola)

Nužno je da Srbija ima na raspolaganju zakonske mehanizme koji bi sprečili stvaranje monopola na medijskom tržištu. To podrazumeva:

-      Donošenje posebnog zakona koji bi regulisao ovu oblast ili jasno definisanje pravila u okviru ključnog medijskog zakona

-     Zakon treba da onemogući vlasnike da kroz kupovinu drugih medija na tržištu uspostave monopol

-     Zakonska regulativa ne sme da ograničava razvoj medijskih kompanija, ukoliko se medij nameće kvalitetom i na osnovu toga osvaja tržište

-     Određivanje pragova nedozvoljene medijske koncentracije u odnosu na radio i TV stanice, mora povesti računa o neophodnosti da na ovom tržištu, na kome je u prethodnom periodu izdato više dozvola nego što je to ekonomski opravdano i održivo, dođe do određene konsolidacije, u meri koja će obezbediti i očuvanje tržišta i očuvanje medijskog pluralizma

3)    Potpuno povlačenje države iz vlasništva u medijima: svi mediji treba da budu privatni, izuzev ustanova javnog servisa kada su, u skladu sa zakonom, u javnom vlasnistvu. Time se stvara prvi uslov kojim se onemogućava politička kontrola nad medijima

Udeo države u medijima nije potreban ni u isključivom, ni u delimičnom, niti u mešovitom vlasništvu. Država treba da podstiče i neguje privatno vlasništvo nad medijima i stvara povoljne zakonske i ekonomske uslove kako bi mediji opstali i razvijali se.

Država je, uprkos činjenici da joj Zakon o javnom informisanju ne dozvoljava da bude vlasnik medija, zadržala akcije u velikom broju medija.  Zakon o inorfmisanju predvidja da država «može biti osnivač» novinske agencije, a tu odredbu treba  izbrisati. Ukoliko država proceni da joj je potreban ured za štampu, dobar deo poslova koji su obavljali državni mediji treba da predje u taj ured.

Strategija treba da predvidi potpuno povlačenje države iz vlasništva u medijima i da oroči završetak tog posla.

To podrazumeva:

-     Prodaju akcija i udela koje država ima u medijima i redefinisanje pozicije medijskih kuća koje su sada javna preduzeća

-     Uspostavljenje novog modela odnosa lokalnih vlasti i lokalnih i regionalnih medija zasnovanih na javnom interesu, a ne na vlasništvu

-     Stvaranje nezavisnih tela i drugih mehanizama koji bi ograničavali nastojanja države, ali i velikih kompanija, da kontrolišu medije

4)   Uspostavljanje ravnopravnog tretmana svih medija na tržistu

Javni servis, mediji u privatnom vlasništvu i mediji u kojima (u prelaznom periodu koji odredi Strategija) lokalne i centralne vlasti zadrže udeo u vlasništvu, moraju da imaju potpuno ravnopravan tretman na tržištu. To podrazumeva:

-     Jasno definisanje javnog interesa u medijskim i drugim zakonima i jasno utvrđivanje obaveze države (centralnih, pokrajinskih i lokalnih vlasti) u tom pogledu

-     Utvrđivanje obaveze centralnih, pokrajinskih i lokalnih vlasti da izdvajaju određen procenat sredstava iz budžeta za medijske projekte od javnog interesa

-     Suštinsku promenu načina finansiranja javnog interesa zasnovanu na opredeljenju za finansiranje tog interesa kroz projekte dostupne svim medijima pod ravnopravnim uslovima, a ne kroz vlasništvo, odnosno kroz model javnih preduzeća koja bi bila zadužena za sprovođenje javnog interesa

-  Formiranje nezavisnih tela (na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou) koja bi odlučivala o projektima

-  Formiranje posebnih fondova (na republičkom, pokrajinskom i lokalnom novou) za podsticanje programa i projekata od javnog interesa

- Uspostavljanje sistema poreskih i drugih olakšica i finansijskih podsticaja za medijske kuće koje vrednuju rad profesionalnih novinara i promovišu javni interes.

Autor: Maja Jonović

Kako je objavilo Nezavisno Udruženje novinara Srbije ( NUNS), u Srbiji postoje tri reprezentativne novinske agencije: Beta, Tanjug i Fonet, kao i šest medijskih centara: Beograd, Niš, Vranje, Bor i dve srodne firme iz Novog Pazara.

– Medija centar Bor je zvanično registrovan 20. oktobra, što znači da je u “pogonu” manje od godinu dana. Za tako neveliko razdoblje zabaležena je poseta od oko 150.000 “čitalaca”, s dnevnim rekordima od 2.640 i 2.540 posetilaca. Naše informacije, fotose, reportaže i komentare preuzima veći broj medijskih kuća u zemlji i svetu. Istovremeno, na našoj prezentaciji mogu se pročitati i naša izdanja “Knjaževačkih novena” i “Timočkog borca”, kao i publicistički sadržaji. U video izdanju objavljujemo aktuelne informacije, specijalizovane emisije i dokumentarne filmove naše i ostalih produkcija sa kojima sarađujemo. Trudimo se i da što više mladih i ambicioznih animiramo za novinarski poziv – ističe Brana Filipović, urednik  Medija centra Bor napominjući da postoji još prostora za kvalitetniji i profesionalniji rad.

Autor: M.C.

Udruženja građana “Za Majdanpek” poklonilo je celu izložbu “Istorija rudnika i grada Majdanpek kroz fotografije” borskom Muzeju rudarstva i metalurgije.

Reč je o više desetina starih, očuvanih fotosa koji su od pre neki dan izloženi u Galeriji borskog Muzeja.

-Sačuvali smo i ogroman broj fotogafija o strom Boru. Bogata je i raznica starih fotosa o Boru i u Zavičejnom odljenju Narodne biblioteke. Sada ćemo sa “starim Majdanpekom”  zaokružiti ceo taj ciklus – rekao nam je Dušan Kabić, kustos borskog Muzeja.

Autor: M.C.

Kako obaveštavaju iz JP Toplana, građani Bora ne mnoraju, kao ranijih godina, da bvrinu da li će grejna sezona početi 15. oktobra. Sve je spremno da se krene blagovremeno,a već su započete hledne probe.

-Svakodnevno poprfavljamo kvarove na toplovodnoij mreži dužine 220 kilometara- To je ogroman posao. Remontujemo i jedan broj podstanica od ukupno 188. Nekoliko ekipa majstora stalno je na tgerenu u dve smene. Priključićemo se, kao pre osam godina, na RTB-ovu termolektranu , tako da ćemo ponovo koristiti besplatnu industrijsku energiju koja je godinama rasipana- ističe Milutin Simić, rukovodilac Toplifikacije.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu zdravlja u Zječaru zabranili su korišćenje vode za piće na četiri gradske i tri obližnje javne česme, jer su u izvorištima pronađene baktrije fekalnog porekla. Od česmi izvan gradskog područja, voda je neispravnma na Hajdučkoj, Savači i Stublinama.

Kada smo prošle godine mi spustili cenu, to su uradili i drugi, kaže Nikola Vujačić

Međutim, cena od 125 dinara po litru, sigurno neće biti u svim maloprodajnim trgovačkim objektima, pošto će zavisiti od trgovačkih marži. Kako kaže naš sagovornik, odluku o korekciji cena ulja neće donositi dok ne budu znali konačnu cenu ovogodišnjeg roda suncokreta. A ono što je sigurno je da suncokreta u Srbiji ima sasvim dovoljno. Očekuje se žetva od oko 300.000 tona suncokreta, što je jednako količini ulja od 120.000 tona.

-Ako se zna da se u Srbiji proda oko 80 miliona boca i da oko 20.000 tona potroši industrija jasno je da tržišni višak od 20.000 tona ulja nema, gde da se proda nego da se izveze. Zato bilo kakva priča da nema dovoljno ulja ili da će postojati problem sa snabdevanjem ove životne namirnice ne stoji – ističe Vujačić.
„Viktorija grup“ je i ranije svoje ulje prodavala po znatno nižim cenama.

Konkurencija je lane, posle početnog šoka, kad je videla da „Viktorija oil“ ne preti praznom puškom, snižavanjem cena adekvatno odgovorila, pa su neki od proizvođača nakratko čak postali i jeftiniji. Šampion jeftinoće nekoliko dana bilo je somborsko „Sunce“, koje se u marketima moglo naći i za 78 dinara.

OPŠIRNIJE               >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

U Evropi godišnje 12 miliona zaposlenih trpi torturu na radnom mestu

Ona kaže da u Evropi godišnje 12 miliona zaposlenih trpi torturu na radnom mestu, dok se na to u Srbiji dnevno žali njih deset do 15, s tim da kod nas ne razlikuju mobing od kršenja drugih prava iz radnog odnosa (uskraćivanje plate ili regresa, kao finansijsko zlostavljanje, nije mobing, za to je data sudska zaštita). Tokom tranzicije i privatizacije u svim zemljama je u većoj meri izraženo zlostavljanje na radu, pa to važi i za našu zemlju, dodaje Radmila Bukumirić-Katić.

- U 95 odsto slučajeva imamo vertikalni mobing u kojem šef zlostavlja podređene, a u preostalih pet odsto to se odvija u kontrapravcu, pa je šef žrtva mobinga – dodaje ona.

Pravilnik razlikuje šest pojavnih oblika mobinga. Prvi je sprečavanje žrtve da komunicira na radnom mestu, kroz viku, pretnju, vređanje, psovke, zabranu izjašnjavanja o poslovnom zadatku.

- Drugi oblik mobinga je narušavanje dobrih međuljudskih odnosa, na primer kad se šef pravi da ne vidi da zaposleni hoće poslovno da mu se obrati ili ga prekida posle svake reči, uskraćuje mu poslovne informacije, oduzima računar koji svi drugi imaju. Treći vid mobinga je narušavanje ličnog ugleda zaposlenog kroz ismevanje izgleda, hoda, govora, akcenta, cele ličnosti, laganjem o privatnom životu žrtve, degradirajuće obraćanje tipa: „Vidi na šta ličiš!“ – navodi Radmila Bukumirić-Katić.

OPŠIRNIJE                      >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

NARODNA BIBLIOTEKA „NJEGOŠ“ VAS POZIVA DA U GODINI KADA SLAVI SVOJ JUBILEJ I OBELEŽAVA GODINU KNJIGE I JEZIKA  POSTANETE ČLAN VELIKE PORODICE ČITALACA.