SRCE PUNO STARE PLANINE

Prof. dr Vitomir Milić vraća život u napuštena sela na Staroj planini

AUTOR: B. FILIPOVIĆ

Poslednji stanovnik napustio je staroplaninsko selo Repušnicu 1999. godine. Devedesetogodišnji  Bora Božinović dugo je odolevao samoći, a onda je uhvatio «put pod noge» i doselio se u Trgovište, nedaleko od Knjaževca. Ostalih 30 domaćina, koliko ih je ostalo devedesetih godina prošlog veka , jedan za drugim, odseljavali su se i iznova kućili na periferijama Zaječara i Knjaževca. No, redovni profesor borskog Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Vitomir Vita Milić, rodom iz susedne  Papratne, nikada zauvek nije napuštao rodno ognjište. On je , sa Drinom i Nikolom Jovanovićem, privatnim preduzetnicima iz Knjaževca, dolazio svakog vikenda, i zimi kad se moglo, obnavljao stare kuće u bespuću Zaglavka , prosecao puteve i planinske puteljke, vraćao srpske običaje i ne zaboravljao seoske slave Svetog Jeremiju i Svetu Trojicu .
-Pre dve godine, na desetogodišnjicu obeležavanja Svete Trojice, obnovili smo Nikolinu kuću u Repušnici, staru najmanje tri veka i postavili Spomen opomenu generacijama i našoj Srbiji. Napisali smo: Srbijo stavi prst na čelo,  sačuvaj svoje selo… Jer je oblast Zaglavak na Staroj planini, uz bugarsku granicu, ostala pusta. Sela imaju po  tri, četiri  kuće, Repušnica i Papratna nemaju ni jednog stalnog stanovnika. Drvnik i Albinac imaju po šest domova. A to je raj na zemlji. Nedirnuta priroda- priča profesor  Milić pokazujući fotografije sa prošlogodišnjeg otvaranja puta Gornja  Kamenica-Papratna. Reč je o probijenoj planinskoj zabiti kako bi se stiglo do prve dve, tri obnovljene kuće. Profesor Vita je, veli, polomio petora kola dolazeći  do svog imanja i gradeći kuću pored koje žubori bistra kao suza reka.
-Od sto kuća i 550 stanovnika koliko ih je u Papratni  bilo nakon Drugog svetskog rata , danas ovde niko ne živi, dolaze  jedino namernici. Na obnovljenoj kući Drine i Nikole Jovanovića u Repušnici  stoji ključ kod ulaznih vrata i ko god naiđe može da prenoći ili da se ogreje. Može i da ostane preko vikenda. Na nadmorskoj visini od oko 700 metara i u izobilju zelenila odmor je kao iz bajke.  Živorad Milanović, domaćin , popravio je u Papratni  napuštenu crkvu Ćelija i postavio  krst  Svetog Jeremije, sveca kojeg ponovo slave Papratčani koji se tog, 14. maja, okupljaju poslednjih 12  godina- nastavlja profesor Vita izbegavajući da prozobori kako je najuporniji obnovitelj života u staroplaninskom  krajoliku Zaglavak.
Starina Bora Božinović, glavni junak dokumentarnog filma o napuštenoj Repušnici, kaže da mu je neizmerno žao što je ostao bez svog sela i  zavičaja. Seća se stare vodenice i male elektrane na drva.
-Čuo sam da će profesor Vita, Divna i Nikola sagraditi novu elektranu na Repušničkoj reci.  Eh, kad bih i to doživeo. Tamo ni danas nema struje- procedi deda Bora.
A po jednoj stručnoj analizi na rečicama na Staroj planini «ubeleženo» je 19 mesta za male hidroelektrane. One će, shodno Strategiji energetskog razvoja Srbije do 2015. godine, već na proleće,  početi da se grade.
-Nije loše sve što se napravi, ali ja bih najviše volela da se ponovo vratim na obalu Papratske reke i dočekam kraj života. Jedino zimi nije najbolje: vukovi zavijaju, divljina je svuda okolo. Leti je najlepše-kazuje Rozmirka, majka profesora Vite koja poslednjih 35 godina  živi u užem centru Knjaževca u jednosobnom stanu, ali je nedeljno  bar dva dana u svojoj Papratni.

I  Stanjinac nestaje

Norveška novinarka i spisateljica Osna Sejerštad objavila je 2004. godine u svojoj zemlji knjigu «Portreti iz Srbije» u kojoj piše i o «Prijateljima iz Stanjinca», knjaževačkog sela, Borisavu Vojnoviću i Nikoli Ranđeloviću. Ona pripoveda o njihovom seljačkom životu i političkim opredeljenjima, ali ne zaboravlja ni Stanjinac koji polako umire. Selo je po popisu iz1991. imalo 156 stanovnika, 2002. 95, a te, 20004. godine samo 30 žitelja čija je prosečna starost bila  65 godina. U svakoj kući je uglavnom po jedan stanovnik.

Share

Ostavite odgovor