INTERNET MANIFEST

Kako danas funkcioniše novinarstvo. Sedamnaest tačaka

Grupa od 15tak nemačkih novinara i blogera aktivista (pogledati kraj blog posta) je 07/09 ove godine objavila Internet-Manifest na nemačkom jeziku. Radi se o budućnosti online novinarstva u 17 tačaka. U trenutku pisanja ovog blog posta, posle samo osam dana od objavljivanja, već je preveden na 15 jezika. Ovo je njegov prevod na srpsko-hrvatski jezik.

Izvor: http://www.blogowski.eu/2009/09/15/internet-manifest/


Internet manifest

1. Internet je drugačiji.

Internet proizvodi različite javne sfere, različite uslove trgovine i prenosi veštine različitih kultura. Umesto što je ignorišu ili izazivaju, mediji moraju prilagoditi svoje radne metode današnjoj tehnološkoj stvarnosti. Njihova je dužnost da na temelju dostupne tehnologije razviju najbolji mogući oblik novinarstva. Ovo uključuje nove novinarske proizvode i metode.

2.Internet je džepno medijsko carstvo.

Web preuređuje postojeću medijsku strukturu nadilazeći njene bivše granice i oligopole. Objavljivanje i širenje medijskih sadržaja više nisu vezani za velike investicije. Novinarska samosvesnost se, na sreću, leči od svoje “zaštićenosti visokim zidom”. Sve što ostaje je kvalitet novinarstva po kome se novinarstvo razlikuje od obične objave.

3. Internet je naše društvo – naše društvo je Internet.

Web-bazirane platforme poput društvenih mreža, Wikipedije ili YouTube su postale deo svakodnevnog života za većinu ljudi u zapadnom svetu. Dostupni su kao telefon ili televizija. Ako medijske kuće žele da i dalje da postoje, moraju razumeti način života današnjih korisnika i prihvatiti njihove forme komunikacije. To uključuje i osnovne oblike društvene komunikacije: slušanje i odgovaranje, takođe poznate i kao dijalog.

4. Sloboda Interneta je nepovrediva.

Otvorena arhitektura interneta predstavlja osnovni IT zakon društva koje komunicira digitalno, i posledično, zakon novinarstva. Neće biti modifikovan radi zaštite posebnih komercijalnih ili političkih ciljeva, često skrivenih iza lažnih javnih interesa. Bez obzira kako se to radi, blokiranje pristupa internetu ugrožava slobodan protok informacija i kvari naše osnovno pravo da samostalno određujemo nivo informacija.

5. Internet je pobeda informacija.

Zbog neodgovarajuće tehnologije, medijske kuće, istraživački centri, javne ustanove i druge organizacije su sve do sada sastavljale i razvrstavale svetske informacije. Danas svaki građanin može postaviti svoj lični filter vesti dok pretraživači ulaze u ranije nepoznato, neverovatno bogatstvo informacija. Danas se pojedinci mogu informisati bolje nego ikada pre.

6. Internet menja poboljšava novinarstvo.

Putem Interneta, novinarstvo može ispuniti svoju društveno-obrazovnu ulogu na novi način. To uključuje predstavljanje informacija kao stalno promenljiv, neprekidan proces; gubitak nepromenljivosti štampanih medija je korist. Onima koji žele da opstanu u tom novom svetu informacija su potrebni novi idealizam, nove novinarske ideje i osjećaj zadovoljstva u iskorišćavanju ovih novih mogućnosti.

7. Net zahteva umrežavanje.

Linkovi su veze. Mi znamo jedni druge preko veza. Oni koji ih ne koriste isključuju sebe iz društvenog diskursa. To takođe važi i za web stranice tradicionalnih medijskih kuća.

8. Linkovi nagrađuju, citati ukrašavaju.

Pretraživači i agregatori unapređuju kvalitet novinarstva: oni podstiču mogućnost pronalaženja izuzetnih sadržaja na dugoročnoj osnovi te su tako sastavni deo nove, umrežene javne sfere. Reference kroz linkove i citate, posebno uključujući one koje su bez odobrenja ili čak naknade pokretača, čine samu kulturu umreženog društvenog diskursa. Oni svakako zaslužuju zaštitu.

9. Internet je novo mesto za politički diskurs.

Demokratija uspeva na učešću i slobodi informacija. Prenos političke rasprave iz tradicionalnih medija na Internet i širenje rasprave uključujući aktivno učešće javnosti jeste jedan od novih zadataka novinarstva.

10. Današnja sloboda štampe znači slobodu mišljenja.

Član 5. nemačkog Ustava ne obuhvata zaštitna prava za zanimanja ili tehnički tradicionalne poslovne modele. Internet nadjačava tehnološke granice između amatera i profesionalaca. To je razlog zašto privilegiju slobode štampe mora imati svako ko može pridoneti ispunjenju novinarskih dužnosti. Kvalitativno govoreći, ne bi trebalo praviti diferencijaciju između plaćenog i neplaćenog, nego između dobrog i lošeg novinarstvo.

11. Više je više – ne postoji stvar poput previše informacija.

Nekada davno, institucijama poput crkve je bila važnija vlast nago lična svest. Kada su izumljene štamparske mašine, te institucije su upozoravale na necenzurisanu poplavu informacija. S druge strane su bili pisci pamfleta, enciklopedisti i novinari koji su dokazali da više informacija dovodi do više slobode, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Do današnjeg dana se u tom pogledu ništa nije promijenilo.

12. Tradicija nije poslovni model.

Sa novinarskim sadržajem se na Internetu može zaraditi novac. Već danas za to postoje mnogi primeri. Ipak, zbog toga što je Internet žestoko konkurentan, poslovni modeli moraju biti prilagođeni strukturi neta. Niko ne bi trebao da pokušava da se sakrije od ove osnovne adaptacije putem stvaranja uslova usmerenih na očuvanje statusa quo. Novinarstvu je potrebno otvoreno takmičenje za najbolje rešenje refinansiranja na internetu, uz hrabrost da investiraju u raznolike implementacije ovih rešenja.

13. Autorska prava postaju građanska dužnost na internetu.

Autorska prava su temelj organizacije informacija na Internetu. Prava stvaralaca da odlučuju o vrsti i opsegu širenja njihovog sadržaja, važe i na netu. U isto vreme, autorska prava ne smeju biti iskorištavana kao poluga radi osiguranja zastarelih zaliha mehanizama i ne smeju isključivati nove modele distribucije ili modele licenci. Vlasništvo podrazumeva obaveze.

14. Internet ima mnoge valute.

Novinarske on-line usluge finansiranja putem oglasa nude sadržaje u zamenu za pull-efekat. Vreme čitaoca, gledaoca ili slušaoca je dragoceno. U industriji novinarstva, ova korelacija je uvek bila jedno od osnovnih načela finansiranja. Treba napraviti i testirati druge oblike refinansiranja koji će biti novinarski opravdani.

15. Šta je na netu – ostaje na netu.

Internet podiže novinarstvo na novi kvalitativni nivo. Tekst, zvuk i slike koji su online, više ne moraju biti prolazni. Oni ostaju dostupni, tako gradeći arhivu savremene istorije. Novinarstvo mora uzeti u obzir razvoj informacija, njegovo značenje i greške, odnosno, mora priznati svoje greške i ispraviti ih na transparentan način.

16. Kvalitet ostaje najvažnija vrlina.

Internet razotkriva homogene gomile proizvoda. Samo će izvrsne, verodostojne i izuzetne stvari, moći da obezbede vernu klijentelu na duže staze. Zahtevi korisnika su se povećali. Te zahteve novinarstvo mora ispuniti i mora se pridržavati svojih vlastitih, redovno adaptiranih načela.

17. Svi za sve.

Web stvara infrastrukturu za društvenu razmenu koja je superiornija od masovnih medija 20. veka: kada se dvoumite, “generacija Wikipedije” je sposobna da proceni verodostojnost izvora, prateći vesti do njihovog originalnog izvora, istraživanjem, proverom i procenom – samostalno ili kao deo grupnog truda. Novinari koji se brecaju na ovo i nisu voljni da poštuju ove veštine se ne uzimaju za ozbiljno od strane korisnika Interneta. I to s pravom. Internet omogućava da se direktno komunicira sa onima koji su nekada bili poznati kao primaoci – čitaoci, slušaoci i gledaoci – i da se iskoristi njihovo znanje. Nisu nam potrebni novinari koji sve znaju, nego oni koji komuniciraju i istražuju.

Autori teksta: Markus BeckedahlMercedes BunzJulius EndertJohnny Haeusler,Thomas KnüwerSascha LoboRobin Meyer-LuchtWolfgang MichalStefan NiggemeierKathrin PassigJanko RöttgersPeter SchinkMario SixtusPeter StawowyFiete Stegers.

Prevod teksta sa engleskog jezika je uradila Sanja Rastovac kojoj se i ovim putem zahvaljujem.

Share

Ostavite odgovor