NA MLADIMA BOR I SRBIJA OSTAJU, AKO IM NEŠTO OSTANE!

Povodom nedavnih svireposti mladih u Boru i društvenog nehaja za generacije koje dolaze

Autor: B.F.

Da li će nedavno gnusno ubistvo dečaka ispred noćnog bara “Monca” u Boru probudite nečije savesti i uozbiljiti najodgovornije u gradu i državi Srbiji da  o mladima ne govore samo u ekscesnim i , ne daj Bože više, slučajevima svireposti I najžešćeg nasilja. Nedavno promovisana Strategija o mladima o kojoj se raspravljalo u nekim timočkim opštinama /Zaječar, Knjaževac…/ samo je polazna osnova za konkretniji i obuhvatniji rad u toj, izuzetno bitnoj, društvenoj oblasti. Ako na mladima svet ostaje, onda se moramo, i sad i u ovom času, zabrinuti kuda vodi nebrižnost i prepuštanje omladine sebi i češće, i nažalost, – ulici. Strategija nije, i ne bi trebalo da bude jedini dokument za razgovore i utvrđivanje odgovornosti i projekcija za boljitak i sigurniju sutrašnjicu generacija koje dolaze. U sinoćnoj emisiji TV Bor zaključeno je da je neophodno da se oslonimo na već proklamovanu Strategiju,  moramo da se pridržavamo  zakona i uporno da se borimo za osnovne postulate vaspitanja i stvaranja uslova mladima za rad i kvalitetniji život. Najbolje bi bilo, neko je pridodao, da oni sami pronađu puteve svojih sudbina i da se usmere ka vrednostima koje se poštuju svuda u svetu.
Nekada je, u ona Titova vremena, bila jaka omladinska organizacija, izrasla iz rata, podmetnula leđa u izgradnji zemlje, od radnih akcija do petoletki, pa i kasnije, onda su došla novija vremena i demokratski izazovi. Mladi su, suočeni sa novim ratovima, ekonomskim krizama i društvenim izolacijama, ostali na marginama. Pokušaji da se okupe kroz političko delovanje u jačim partijama, – danas se to najbolje vidi – nije dalo rezultate. Primerice, koliko je i gde uticajna omladina DS-a ili SPS-a, radikala ili najnovijih naprednjaka? Omladina, i srednjoškolska i studentska, ponajviše nezaposlena, nema stabilnijeg oslonca u društvu, niti jasnu viziju budućnosti i perspektivu. Oni talentovaniji i  s obrazovanjem koje traži Zapad i svet, odlaze iz Srbije i  retko se vraćaju.
Šta je i kako u Boru, gradu koji je srećnih godina prošlog veka privlačio mlade? Oko 6.500 nezaposlenih, ubedljivo najviše školovane omladine. Grad ima veliki, funkcionalan Sportski centar, ali ga ne koristi ni 30 odsto. Ove zime u vreme raspusta bile su zaključane i školske fiskulturne sale. Sport se zanemaruje. U školama se, naočigled, diluje droga. Maloletnicima se , kao i svuda u ovoj zemlji, toči  alkohol, u kafanama se zapošljavaju maloletnice, sirotinje i prostitucije sve je više, besposličari kradu. Kafići i noćni klubovi često su stecišta sumnjivih rabota. Opšti kriminal je u porastu ili je dostigao zabrinjavajuću tačku bilo kakve tolerancije. Rečju, odrastaju generacije nesigurne u sebe i okolinu. Znači, potrebna je široka društvena akcija, od roditeljskog vaspitanja, do škole , socijalnih ustanova, policije i društvenih organizacija. Zato i nismo smeli osamdesetih godina da porušimo Dom pionira u Domu kulture, niti da  rušimo najveću kuglanu u Novoj tržnici, niti da zaboravimo na skijanja na Crnom vrhu, ni da se odreknemo Planinarskog doma na toj planini… Morali smo više da “radimo na Savači” i na sportskim terenima na Borskom jezeru, da Stol postane središte značajnih kulturnih, turističkih i sportskih manifestacija, da bolje koristimo sportske terene u gradu i igrališta u selima, da sportske klubove više pomažemo i da se, povrh svega, učimo kako treba voleti svoj grad, svoju zemlju i svoj narod. Bor je ne tako davno bio četvrti sportski gigant u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Niša. Entuzijasta Petar Lazarević dobio je prošle godine od Sportskog saveza 15.000 dinara za Planinarsko društvo “Dubašnica” iz Zlota. U međuvremenu su neodgovorni opštinski moćnici ugasili i Sportski savez nalazeći kojekakve izgovore. Dozvolili smo da se ruinira Kapija Bora i uništi najveća diskoteka na Balkanu, ali zato smo otvorili kvazi-diskoteke i kockarnice na svakom koraku… Puno je toga što može da se spomene u negativnom kontekstu i smislu.  E, pa kad je tako, zašto ovaj grad i ova država ne preduzmu odgovarajuće mere i korake. Da je bilo kontrole ni 14-godišnjak ne bi iza ponoći sedeo u noćnom baru . Strategija o mladima lako može da ostane samo na papiru i ništa više. Neko mora Srbiju da uvede u EU, ali ne sa kriminalom, nezadovoljnom i obeshrabrenom omladinom, sirotinjom i nezaposlenošću, nemoralom… Na drugoj strani, šta se desi sa ponosom koji naši preci podariše svojoj deci u izobilju?
Još jedanput ponovićemo slogan koji se pojavio pre jedno tri decenije: Na mladima svet ostaje, ako im nešto ostane!

Share

Ostavite odgovor