KRAЂА ЗЛАТА У БОРУ

Времеплов: „Комунист“, мај 1987.

„Највећу одговорност за крађу злата и сребра сносе пословодни одбор и самоуправки органи „Елек-тролизе“, службе интерне контроле Топионице и рафинације“. Ово је део саопштења Општинског коми-тета за ОНО и ДСЗ Бора, издатог -последњег дана старе године поводом откривања крађе 18 килограма злата и 83 килограма сребра из „Електролизе“ бакра.
Сличан закључак, уз наглашавање незадовољства радника и грађана, усвојили су и пословодни одбор РТБ и раднички савет Топионице и рафинације. Уследиће највероватније нова саопштења, закључци и разговори. Повучени су и конкретни потези: цео пословодни одбор „Електролизе“ је суспендован.
Ипак, „Златна грозница“ тресе немилосрдно. И незванично и званично, без длаке на језику, коментарише се брука која полагано поприма димензије афере. Не толико због украдених драгоцених метала колико због чињенице да је тако нешто уопште могуће. Небудност, опуштеност, неодговорност, најчешће су речи које се сад помињу. Срећом, брзом интервенцијом радника борског СУП-а готово целокупно украдено благо је пронађено и штета је нaдокнађена. Притворен је и купац извесне количине злата, пећки златар Лоренцо Паљи.
Али, недоумице ће и даље пратити овај „случај“. Јер, како разумети то да је осумњичени радник Пе-тар Николић износио злато и у џеповима, или га избацивао кроз прозорска окна, а затим ноћу износио из фабричког круга. И то — од средине 1985. године.
Није ово први пропуст и једино посезање за друштвеном имовином. Било је већих пожара, крађе бакра од пре две године, а чудан је и нестанак 180.000 литара бензина са стоваришта „Југопетрола“. Од 1982. године суди се директору и двојици радника и никако да се утврди где је и како гориво „испарило“.
Данас, ето, не помаже ни уверавање најодговорнијих да ће драгоцени метали у Бору убудуће бити чувани савременом техником, онако како се то ради у свету. Остаје горка истина да се све то десило у време рекордне производње у рудницима, у Топионици, па и у самој „Електролизи“. Но, не можемо заобићи нешто што побуђује посебну пажњу: није се овог пута чекало да чаршија распреда приче. Није, дакле, поновљен пропуст са „Југопетроловим“ нестанком бензина, када је све обелодањено тек три године касније.
Да ли из најновијег „случаја“, како то обично бива, могу да се извуку неке поуке?
Многи су склони да кажу да “златна грозница“ није ништа ново и непознато и да је захтев Општинског комитета за ОНО и ДСЗ за хит-не и ефикасне мере — најбољи лек. Јер, једно је бар сигурно: ако се имовина добро чува, немогуће су велике и дуготрајие крађе.

Share

Ostavite odgovor