Прва помоћ, с љубављу

ЛЕКАРИ ПЛАНИНСКОМ СЕЛУ ГОРЊАНЕ У ПОХОДЕ

ВРЕМЕПЛОВ: «ГЛАС ОСИГУРАНИКА», МАРТ 1985.

Aутор: Б. Филиповић

Ни старији не памте да је екипа лекара, свих осам социјалних радника Центра за со-цијалнм рад, санитетских техничара, лекар-ских помоћника и ученика – члзнова под-млатка Црвеног крста из Бора – дошло у се-ло, обишло готово сваку кућу и помогло љу-дима. У планинском селу Горњаие, на међи борске и мајданпечке општине, испод маси-ва Великог крша, без динара надокнаде, уз вољу и разумевање, то се недавно, обистини-ло. Општинска организација Црвеног крста Бора показала је како се организоаано дола-зи у село, али и више од тога: многима је пружена хитна помоћ, неки су добили упуте за болничко лечеше, други су сада после де-сет и више година {Ана Лазаревић стара 103 године, на пример) видели лекара.

– Свакодневни послови у селу, 20 киломе-тара удаљени Бор, старачка усамлЈеност -често „спутавају“ да се оби горштаци благов-ремено и правилно лече. Наши радници су цео дан упознавали те људе, а закључак је: убудуће чешће долазити на овакве радне ви-кенде и посветити већу пажњу изнемоплим и безнадежним домаћинствима – прича Не-над Гачић, директор Центра зз социјалну за-штиту.

Докторка Милена Кочовска од раног јутра до предвече није предахнула. Пред њеном „ординацијом“ у Дому културе била је несва-кидашња г>“жва. И стоматолози су ималк пу-не руке посла: сваком детету, после прегледа и интервенције – уручен је поклон Ирвеног крста: четкица и паста за зубе.

–            Социјални радници су у знак пажње пре-
ма старијима поклањали по сто грама кафе.
Не, није то ништа нарочито, али свако је био
пријатно изненађен. За недљу-две идемо у
нови поход – у Доњу Белу Реку. Касније, ак-
ција треба да буде шира и садржајнија – каже
Бора Бојић, председник Општинске органи-
зације Црвеног крста.

И лекарски брачни пар Оободанка и Ми-лош Алексић цео дан су обилазили разбаца-не сељачке куће, удаљене и по неколико ки-лометара.

–           Није ми тешко. Људи су били толико из-
ненађени: откуд лекар у њиховом дому, тако
ненадано и с толиким интересовањем за њи-
хово здравље – рече нам Слободанка.

У Горљану је, истовремено. основана и ор-ганизацша Црвеног крста. Било је и разнов-рсних спортских такмичења. Увече, за меш-тане, наступио је КУД „Топионичар“.

Неко ]е на састзнку у месној заједници гласно рекао: „Сви рецепти су дати с д>убав-љу, уз пуну пажњу. Шта друго да сумирамо, бројке су неважне!“.

Share

Ostavite odgovor