Paketi i pretnje u izbornoj kampanji u Negotinu

U petak uoči izbora iz opštinskog budžeta dato po 4.000 dinara siromašnima tako da je unapred potrošen gotovo sav novac predviđen za celu godinu

Intervju: Radmila Gerov

Izvor: Politika

Ovakva kampanja nikada nije viđena u Negotinu, rečenica je koju je Radmila Gerov, upravo imenovana menadžerka Liberalno-demokratske partije za Borski okrug, nekoliko puta ponovila u toku razgovora za „Politiku”, vođenog u prostorijama LDP-a u Domu Narodne skupštine. Doskorašnja predsednica opštine Negotin i lider Pokreta za Negotinsku i Timočku Krajinu (PNKT), koji je upravo prestao da postoji, uvela je LDP u negotinsku skupštinu sa osam osvojenih mandata. Izbori će joj ostati u neprijatnom sećanju zbog plakata sa uvredljivim fotomontažama, koji su lepljeni po gradu, a policija još nije otkrila ko ih je štampao i distribuirao. Radmila Gerov kaže da je njenoj bolesnoj majci pozlilo kada je videla plakate i da je umrla posle četiri dana.

Znate li vi ko stoji iza tih plakata?

Znam, i ja sam u policijskoj stanici rekla svoje mišljenje. Te fotomontaže deljene su i u noći pred izbore, a ubacivane su u sandučiće po gradu i na dan sahrane moje majke. To zaista može da radi samo neko ko je bolestan.

Da li se tako postupalo prema nekoj drugoj listi ili ličnosti?

Ne. Većina stranaka je radila kampanju usmerenu na nas. Kada vam 3.000 građana da potpis, a neki nemaju ni 1.000, potpuno je jasno da ćete vi pobediti na izborima.

Ovo jeste uspeh za LDP, ali vi ste sa PNTK posle izbora 11. maja 2008. imali 17 mandata i gotovo dvostruko više glasova. I posle pet godina na vlasti, po svemu sudeći, bićete opozicija u Negotinu.

Ovo je potpuno nova situacija. U izbore smo ušli kao lista LDP-a, i tako i vodili kampanju. Znači, tako smo dobili 17 odsto, što je istorijski rezultat koji je odjeknuo Srbijom. S obzirom na ovakvu kampanju, vrlo sam zadovoljna. Potpuno smo bili različiti od drugih, oni su delili šporete u kampanji, ponižavali prestrašene ljude. Rasim Ljajić je pet ili šest dana bio u našem gradu. Nije došao kao političar, nego u svojstvu ministra, i tačno je da je njegova stranka delila pakete. Asfaltiralo se, pričalo se o otvaranju graničnog prelaza koji Negotinci tako željno očekuju. A 2008. niko nije delio pakete, niti je pretio ljudima.

Ko im je sada pretio?

Predstavnici i centri moći bliski strankama. Nama jedan broj glasača, koji je potpisao izborne liste, nije izašao na glasanje, zato što mu majka, sin, brat… radi u opštinskoj upravi, u zdravstvenom centru, na Đerdapu. Jednostavno su im rekli „izađete li na izbore, vaše dete dobija otkaz”. Pretilo se i privatnim preduzetnicima…

U petak uoči izbora iz opštinskog budžeta su dali po 4.000 dinara siromašnima i tako unapred potrošili gotovo sav novac predviđen za celu godinu. Potrošen je i novac za kulturu, jer su u kampanji rađeni skupi koncerti. Ispred zgrade opštine je napravljeno klizalište…

Izrekli ste dosta konkretnih stvari, pogotovo na račun DS-a i Rasima Ljajića. Imate li dokaze za sve to?

Kao član privremenog organa, pitala sam predsednika, koji je iz DS-a, koliko košta klizalište. On na prvoj sednici kaže „to je besplatno”, na drugoj kaže „pregovaramo”, na trećoj „još se pregovara”, a onda kaže „dobro, u nekim opštinama je to 75.000 evra, ali mi pregovaramo za nižu cenu”. Postoje zapisnici sa sednica.

Zašto ste se pridružili baš LDP-u?

Zato što imamo isti stav u vezi sa pitanjem decentralizacije, a to je da se vrati imovina opštinama. Drugo, mi smo granična opština, ovde se vidi koliko je važna EU, a nema nikakve sumnje da je LDP najčistija i najbrža evropska stranka. Napravili smo zaista kvalitetan dogovor, sami smo kreirali kampanju, sami se dogovarali, niko se nije mešao. Drugim listama kampanju kao da su vodile centrale stranaka iz Beograda.

Prešli ste put od lokalnog funkcionera DSS-a, preko sopstvenog pokreta, do funkcionera LDP-a. Na predsedničkim izborima u januaru 2008. pozvali ste sugrađane da glasaju za Tomislava Nikolića. Kako ste toliko evoluirali u političkim stavovima?

Ušla sam u nešto što je za mene bila jedna od stranaka DOS, pokreta koji je doneo promene. Predsednik opštinskog odbora DSS-a postala sam 2001. godine. Posle izbora, koje sam nosila, postala sam predsednik Skupštine opštine i za šest meseci sam sa svojim saradnicima podnela ostavku, jer se nisam slagala sa centralizmomDSS-a. Svesni tog iskustva napravili smo lokalnu političku stranku, i to je sasvim normalnoako želite da se bavite problemima jedne opštine.Tomislava Nikolića sam 2008. primila kao predsednik opštine i mislim da je potpuno normalno da predsednik opštine primi svakog ko dođe u opštinu. I šta biste onda nekome rekli, osim „želim vam sreću na izborima”. Da je to uradio i Boris Tadić, i njemu bih poželela sreću. Moj ulazak u LDP je nešto drugo: svesna i namerna politička odluka, to je mesto gde će se naše energije spojiti, tako ćemo biti efikasniji. I u Negotinu i u okolnim gradovima.

Čime ste se zamerili demokratama u Negotinu? Marko Đurišić (DS) je rekao da ste vi možda problem za eventualnu saradnju sa LDP-om.

Pretpostavljam zbog toga što je jedan broj odbornika koji su izbačeni iz DS-a 2008. bio na našoj listi. To su kvalitetni, pošteni ljudi koji su nama odgovarali. A možda i zato što sam javno govorila da smatram da DS u Negotinu ne može da vodi Ljubiša Đorđević.

B. Baković


Share

Ostavite odgovor