SMS PORUKE − SAKATA ČEDA NOVOGOVORA(2)

INTERPUNKCIJSKE GREŠKE

U većini SMS poruka nema nikakvih znakova interpunkcije. Nameće se pitanje zbog čega bi se jedna otkucana poruka razlikovala od jedne ili više napisanih rečenica. Upotreba znakova interpunkcije je svuda ista, pa nema opravdanja niti razloga za njenu neprimenu:

AUTOR: PROF. SAŠA ČORBOLOKOVOIĆ,nastavnik u OŠ „3. oktobar“  Bor

Cakana (,)  više nisi Cakana menjaj nadimak(.)
Sandra(,) napolje(!)
Topalko(,)  napred do pobede(!)
Vlado(,) volim te najviše na svetu(!)
Mala(,)ti si moje srce, bez tebe ne mogu da živim(!)
Napred (,)Đuro(,)najbolji si(!)
Volim te(,)Mišo(!)
Radašine(,)oženi me!
Jovana(,) Dragice(,) napolje(!) Blizanci su ekstra(!)
Ljudi(,)koliko je ova Dragica odvratna(!)
Majo(,) carice(!)
Labude(,)Labude(,)Labude(,)volim te(!)
Volim te(,) ljubavi moja(!)
Maleno moje(,)nadam se da ovo nije kraj i da nećeš da me ostaviš(!)
Deda Boro(,) srećan ti rođendan(!)
Maslačku moj(,) volim te najviše na svetu(!)
Setiš li me se ponekad(,)moja bubice(?)
Vokativ se u pisanju, po pravopisu, uvek odvaja zapetom od ostalih delova rečenice, ali za ovaj vid dopisivanja to ne važi!?!
Svaka rečenica se završava tačkom, upitnikom ili uzvičnikom. Pošto je većina ovih poruka sa izvesnom dozom oduševljenja ili nezadovoljstva, kritike, logično bi bilo očekivati uzvičnik na kraju jer su u pitanju uzvične rečenice. Ali − i to ne važi!

Rečca ne
Nevolim (ne volim)  te više Jovana.
Mišo, hvala ti što si sa mnom u trenucima kada neznam  (ne znam) gde udaram.
Kako je lepo kad se nečuje (ne čuje) i nevidi (ne vidi) Maja!
Majo, ti mi kvariš svako veče i dovodiš me do ludila, nedaj (ne daj) bože da si mi ćerka.
Ako te neizglasaju (ne izglasaju)  gledaoci, izađi znaš gde je kapija.
Kakav Topalko, nemože (ne može) da se meri sa Nigorom.
Topalko, volimo te, nemogu (ne mogu) ti ništa!
Rečca ne se uvek (razume se u standardnom jeziku, za koji treba da važi norama) piše odvojeno od glagola. Jedini izuzeci su: nisam, neću, nemoj, nemam (odrični oblici glagola) i glagoli: nedostajati, nestati, negodovati (glagoli koji po svom obliku nisu odrični, već je rečca ne njihov sastavni deo). To što se u govoru neki oblici čuju kao jedna reč, ne znači da su izuzeci već je u pitanju akcenatska celina, tj. akcenat je prenet na proklitiku (u ovom slučaju na rečcu ne) pa se stvara takav utisak.

Prefiks NAJ-
Mihajlo naj slađa (najslađa) bebo na svetu, volim te naj jače (najjače), tvoja mama.
Nemanja, volimo te naj više (najviše) na celome svetu!
Maja treba da leti napolje, sve nas nervira naj više (najviše).
Naj veći (najveći) kiss za moju ljubav!
Volim te naj više (najviše) na svetu!
Sram te bilo, Majo, naj vulgarnija (najvulgarnija) si na Farmi!
Prefiks naj- se uvek piše sastavljeno sa pridevom u superlativu. Ukoliko pridev počinje glasom J, dolazi do udvajanja ovog glasa u superlativu. Kako je ovde, vidi se iz navedenih primera!

SUTRA: VELIKO I MALO SLOVO

Izvor: SRPSKI JEZIK U OSNOVNOJ ŠKOLI

Share

Ostavite odgovor