NEMA VIŠE NAŠEG RADIJA

Autor: Miroslav Radulović

Pripadam onom delu Borana koji se ne stide da ih nazovu Borčaninom, pa ćete, otuda, pogoditi da pamtim onaj 31. decembar 1969. godine, kada sam prvi put na radio talasima čuo: Ovde Radio Bor… Pamtim i prvu redakciju, nekoliko novinara i Slavka Kirhnera, spikera, koji nam se potom tim rečima obraćao još dugo. Bio sam nekako stidljivo ponosan na to što živim u gradu koji ima gotovo sve, pa eto, na kraju je došao i radio, kao nekakav šlag na tortu. U to vreme nisam mogao ni sanjati da će doći vreme da se napravi i poslednja rodjendanska torta, nedavno, posle 40 godina.

Radio Bor rastao je možda i brže od rudnika i celog grada i već posle dve-tri godine bila je to stanica koju su poštovali širom Srbije, čak i u Bugarskoj. Sećam se da se jedne godine na obližnjoj malenoj planini sa pomalo čudnim imenom Deli Jovan, na visokom televizijskom tornju Radio televizije Beograd, nekako našao i predajnik Radio Bora jačine 10 kilovata. Nisam imao pojma šta to znači deset kilovata, a tehničari i inžinjeri iz borskog radija su mi rekli da to znači da se program čuje do Crnog mora. Po drugi put sam postao ponosan, sada još više, naročito što se u medjuvremenu već znalo da je Radio Bor drugi po jačini i po starosti u užoj Srbiji. Odmah posle Radio Niša.

Jedne godine, ne toliko davno, video sam veliku grupu ljudi na ručku u motelu kod Zlotske pećine i pitao ih odakle su. Rekli su da su iz Kučeva i da danas imaju jubilej, deset godina od kako su u tom gradiću u srcu gustih šuma, osnovali Klub Radio Bora. Zbližila ih je ljubav prema toj radio stanici, koju su, rekoše, slušali svuda: i na njivi, i u kafani, i na radnom mestu. Mislio sam da ih glupo pitam zbog čega su zavoleli neki tamo radio u dalekom gradu, ali sam se setio i odustao od toga. Videlo im se na licima da vole što su došli u posetu.

Radio Bor sam kasnije upamtio i po zaista odličnom izboru i ritmu puštanja muzike. Ne verujem da stari Radio Beograd ima mnogo veću diskoteku, ali bih se usudio da kažem da su muzički urednici borskog radija, nekako, bolje ređali numere koje će pustati.

Pamtim ga i po raznim lepim emisijama o starom i novom Boru, po sportskim emisijama, pričama iz celog sveta, pa i po neizbežnim servsinim informacijama.

Čudio sam se pričama u poslednjih nekoliko godina da Radio Bor neko hoće da ugasi. Znao sam da to hoće da urade oni koji ne vole ni Radio Bor, ni ceo grad i sve do juče verovao sam da će ljubav pobediti zlo. Pogrešno sam to mislio i sada mi preostaje da potražim odgovor na nekoliko pitanja: Da li je Radio Bor morao da se ugasi? Ja sam siguran da nije morao. Ostaju mi i neka manje važna pitanja: Bože, kako li na ovo reaguje Slavko Kirhner, kako će reagovati urednik Bora Andrejić, pre njega i Damir Ikica i svi oni dobri novinari koji su odavno otišli u penziju? I, na kraju krajeva, kako na ovu strašnu vest reaguju Borani, oni koji vole grad i sve što su u njemu zatekli, i stekli, rastući sa njim. Ako se osećaju isto ovako kao i ja, onda sam siguran da ćemo tim zlim ljudima koji su ugasili Radio Bor, a da ničim nisu doprineli da se on rodi i živi, oprostiti. Ali, ne možemo zaboraviti da je sa nama, pored desnog ramena, tu u kući, u porodici živeo naš najbolji drug Radio Bor.

Share

Ostavite odgovor