SAD DINKIĆ I SPASKOVSKI ( A NE NIČIĆ I MIRKOVIĆ ) ŽIVE ZA BOR

Dosadašnja izborna trka i frka u Boru protiče mimo prepoznatljivog Ničićevog  propagandnog i euforičnog zalaganja za bolji život, ali uz pompezne izjave Dinkića, Rasima Ljajića i nove, stare zvezde na političkom nebu, Blagoja Spaskovskog

Autor: M. C.

Osam partija i pokreta do sada se prijavilo za izbornu trku na predostojećim loklanim izborima u opštini Bor, a među njima s najviše ambicija i obećanja nastupila je kolacija Dinkićevih Ujedinjenih regiona i Partija Rasima Lajića potpomognuti Pokretom „Živim za Krajinu“, „Živim za Bor“… Ne tako davno Boško Ničić je kod prijatelja u Jagodini najavio da će kampanja za borske izbore biti najbolje do sada organizovana i da će, rečju, prevazići dešavanja pred glasanja u Negotinu i Knjaževcu. Tamo su Ničićevci za dlaku izgubili vlast. To im novi koalicioni partner, G – 17 nije tako lako oprostio i zato Ničića nema u prvim borbenim redovima minulih dana u gradu bakra. Na njegovo mesto, na opšte zadovoljstvo Borana od 7 do 77 godina, stupio je niko do drugi do prepoznatljivi socijalista u vreme Nikole Šainovića i kasnije, Blagoje Spaskovski u narodu poznat pod nadimkom Sosa. Čovek je, kako je izjavio, rešio „ i srcem i dušom“ da prigrli g-17 i uskoči u prvi voz za dobijanje nove vlasti u opštini borskoj. Navodno se opirao, ali je poslušao ministra Dinkića i prihvatio se /ne/ lagodnog zadatka da još jedanput pomogne Boru i spase ga od opozicije kojoj je takoreći do juče pripadao na ovaj ili onaj način. Nije to čudno ukoliko je želeo da  pomogne RTB-u u nadolazećim investicijama koje će Dinkićevo Ministarstvo usmeriti u rudarstvo i metalurgiju ovog kraja.  Ukoliko je u pitanju blefiranje i samog Mlađana Dinkića ( vreme će i to poikazati ) , onda nije dobro iz čisto praktičnih razloga. Nije ON jedini generalni direktor u ovoj zemlji koji se zbog fotelje ili viših interesa ( borskih , dakako) vinuo u političke visine i – pobrao aplauze bar vrhuške oko sebe. Neće valjati ukoliko se zamerio Bošku i ostalima iz tog jata golubijeg i ako, kad dođe i taj dan, ne bude prihvatio spasavanje i opštine Bor. Pa, zašto je na jednom od transparenata sa nedavnih radničkih protesta lepo pisalo: „Sosu za predsednika opštine“. Još samo to nije bio, i zato bi trebalo čoveku pomoći. Infrastrukturu kadrovsku, računajući i TV , obezbedio je  bar za narednih nekoliko meseci.

No, šta se to događa sa Mirkovićem? Pomaže li Mlađi ili Tomi Nikoliću. Čeka li, s uzbuđenjem , 5. jun i poroteste u centru Zaječara.  U Boru više, očigledno je, nije igrač za velika dela. To je i Dinkić uvideo. I TV Zaječar je splasnula, nema euforičnog političkog marketinga, ni propagande od koje boli glava. Prosto da se ne poveruje, a tek smo se navikli…Vele u Boru jutros da će tek od 5. juna krenuti neviđena kampanja sa svih strana, ali to je možda prekasno, bar za goropadnog ambicionistu Boška…?

Elem, DS u Boru je konačno shvatio da mu, ne od Ničića i Mirkovića, nego od Dinkića i Blagoja Spaskovskog, preti najveća opasnost. U slučaju da oni dođu do lokalne vlasti , oni će i praviti raspored  snaga u Opštini i – niko drugi. Ako Ničićevi budu dobri, kao do sada, i oni će se ponovo vratiti u staro političko jato i ugnezditi se bar u jednom javnom preduzeću, što će im za novi početak biti više nego vrlo dobro. Hoće li Bor sa njima ili bez njih postati GRAD, hoće li, i pod kojim uslovima,  dobiti novu Topionicu i malo svežeg asfalta, ovom narodu je apsolutno svejedno. Ista ili  delimično izmenjena ekipa opet će „jahati na čelu kolone“, s tim što će na belom konju Ničićeve zameniti ulizice i dodvoraši Blagojevi i Mlađanovi. Naravno, ukoliko se „žuti“ ne dosete i  jednima i drugima očitaju lekciju iz lepog ponašanja i domaćinskijeg gazdovanja narodnom mukom.

Neosporno je da će 10.juna biti poptisan ugovor o gradnji nove Topionice, neosporno je da će se , zahvaljujući i socijalistima, dovršiti petlja na Četvrtom kilometru i da će Bor, kao i Zaječar i Beograd, postati grad s malo vidljivo-nevidljivih privilegija, ali ostaće – zahvaljujući i svima njima – i sramni spomenici nehaja i nemara, bruke i blama, OSTAĆE „Kapija Bora“, „Jelen-Hajat“, hotel „Jezero“, Brestovačka banja s kreketanjem mladih žaba, nedovršeni soliteri u Mulen ružu i iza bivšeg Centroistoka, ostaće život na ivici starog kopa, a da ne spominjemo tolike gubitke i mizernu proizvodnju u Basenu – da ne gledamo očima delo naših ruku i našeg uma  u Gradskom parku, ispred Doma kulture, preko puta Lazareve pećine, u centru Zlota, u očerupanim zidovima zdanja pod imenom Ustanova za sport Bor… Zaboga, kako zaboraviti 6.500 nezaposlenih, uništene katastrofalnom privaticajom „Slogu“, „ Centrositok“, Bor-prevoz, Brestovačku banju ( ne računajući Klub RTB-a), otuđenu imovinu od Džanovog polja do Doma kulture i Gradske pekare… Isti ti  politički čarobnjaci i vidovnjaci koji se i danas prodaju za spasitelje imaju na duši nabrojane grehove i još poneke o kojima ćemo tek slušati i govoriti, pisati i prepričavati. A , kako reče jedan bivši veliki direktor, sada uspešni penzioner, „pas laje, vetar nosi“. Da li je „baš vala“ i baš tako? Hoće li predstojeći izbori i to pokazati?

Share

Ostavite odgovor