ZABORAVLJENI SRPSKI DVORCI, PALATE I KONACI

Sve je aktuelnije pitanje da li će dvorcima biti vraćen stari sjaj

Srbija je dobila samostalnost u 19. veku, a smatra se da je tada počela i izgradnja dvoraca. Knez Miloš Obrenović je podigao Konak u Topčideru i Konak kneginje Ljubice, koji nemaju obeležja palata za život vladara, kakva slična zdanja imaju u Evropi. Stari dvor u kome se danas nalazi Skupština Beograda knez Aleksandar Karađorđević počinje da zida već 1884.godine, a Novi dvor je završen 1912. Obrenovići su jednu od svojih  najpoznatijih vila-dvoraca sagradili kod Smedereva, a u vreme Karađorđevića, u 20. veku, podižu se rezidencije izvan grada. Aleksandar Karađorđević je od 1925. do 1930. godine gradio Kraljevski dvor na Dedinju, a izgradnja Belog dvora je trajala dve godine i završena je 1936. Dvorski kompleks je za javnost otvoren od 2004. i od tada se svakog vikenda od 6. aprila do 31. oktobra organizuju redovne ture obilaska. U Nišu je postojao dvor kralja Milana koji je srušen početkom 20. veka. Posebno lep Knežev konak u Kragujevcu stradao je u požaru, tako da u južnoj Srbiji rezidencijalnih zdanja gotovo da i nema. Mnogi vredni dvorci u našoj republici još očekuju rešenja o zaštiti i sticanje statusa kulturnog dobra.

Pored manastira, Fruške gore, ušorenih seoskih kuća, raštrkanih salaša,tri plovne reke – Dunava, Tise i Save, panonska ravnica kao poseban turistički resurs poseduje i legate starih veleposednika i plemića.

Vojvođanski dvorci

Dok u drugom delu Srbije preovlađuju konaci, Vojvodina je bogata dvorcima. Pisanih svedočenja o dvorcima, vilama i letnjikovcima malo je, nažalost, sačuvano. O  njihovom luksuzu najviše govore preostale fotografije. Dvorci su u vojvođanskoj ravnici nastajali tokom 18, 19. i početkom 20. veka i pripadaju stilovima prelaznog perioda od baroka do klasicizma. Ove nekada velelepne objekte gradile su bogate veleposedničke, vojne, trgovačke i zanatske porodice plemićkog staleža, na velikim spahijskim imanjima ili u većim gradskim centrima radi odmora, zabave, ali pre svega da bi moćne građevine održavale značaj, status i uticaj svojih vlasnika. Najveći broj dvoraca su reprezentativna rezidencijalna zdanja, gotovo uvek uokvirena prostranim uređenim parkovima. Duboko ukorenjeni u istoriju, kulturu i tradiciju Vojvodine,zamkovi su deo identiteta naroda koji su živeli u Sremu,Banatu i Bačkoj. U Vojvodini su četiri dvoraca proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja,dvadeset jedan se smatra kulturnim dobrom od velikog značaja, tri dvorska zdanja su značajna kulturna dobra a više od dvadeset je onih koji su samo evidentirana kulturna dobra.

Palate koje su nekada pokazivale moć uspešnih, danas su u najboljem slučaju pretvorene u hotele i zavičajne muzeje, ali je veći deo njih oštetio zub vremena, budući da su nakon Drugog svetskog rata, služile kao zemljoradničke zadruge ili kancelarije mesnih zajednice, čak i kao magacin. U javnost su najpoznatiji Patrijaršijski dvorci u dvorac “Ilion” u Sremskim Karlovcima, Vladičanski dvor u Vršcu i Novom Sadu, a Čelarevo je čuveno po dvorcu porodice Dunđerski. Nadimak Bečeja se nalazi i hotel dvorac “Fantast”.

U poslednje vreme je sve aktuelnije pitanje da li će dvorcima biti vraćen stari sjaj. Početkom godina je počela priprema Predloga nacionalnog projekta obnove najvrednijih dvoraca i letnjikovca Vojvodne u koju su ukljičeni sve relevantne ustanove i institucije Pokrajine, cele Srbije , kao i neke iz inostranstva. Uorganizaciji Nacionalne asocijacije za ekološki turizam „Ekoturizam Srbije“ i Kulturnog foruma upravo je održan Drugi međunarodni naučno – stručni skup „ Dvorci i letnjikovci Vojvodine „ na kojem su razmenjena iskustva i znanja i predstavljeni modeli i mogućnosti revitalizacije ovih zdanja. Trbalo bi da se primenom Zakona o turizmu koji je izglasan pre godinu dana, kao osnovom, i nizom novih akata regulišu najvažnija pitanja rada u turističkoj privredi, a samim tim reši i sudbina dvoraca.

Čuvari bivšeg vremena

Zamkovi kriju brojne tajne koje su samo nagoveštene u pričama i legendama o mističkim životu plemkinja i plemića.Jedna od njih je vezana za dvorac Dunđerski. Poznato je da je pesnik Laza Kostić bio zaljubljen u Lenku Dunđerski. Velika razlika u godinama  i pesnikovo poštovanje prema njenoj porodici bili su prepreka da je Laza Kostić zaprosi. Priča se da je pesnik predlagao Tesli da se oženi lepom Lenkom, ali da je Tesla odgovorio da ne može jer je već veren za nauku.

U dvorcu Kaštel nastanjena je takođe priča o ljubavi. Kada je  do ovog zamka stigla umetnička družina, najmlađa spahijina ćerka se zagledala u jenog od članova trupe. Zabrinut za sudbinu ćerke, otac je platio glumcima i otpustio ih, ali je mladić ostao skrivajući se u parku. Nesrećni momak je ubrzo primećen i rastrgli su ga psi koje je na njega pustio spahija. Najmlađa kćer  se nikad nije udala, ostalo je u dvorcu do smrti, a dogaćaj je u celosti svojeručno zapisala.Okolni meštani prepričavaju ovakve i slične priče, a neke su i zapisane.

Ukoliko se povede veća briga o ovim zdanjima nastajaće neke nove pripovesti vazane za domaće i strane turiste, a legatima će biti udahnut život savremenog doba i dobiće tretman kakav palate u evropskim zemljama uveliko imaju a naši dvorci i letnjikovci svakako zaslužuju. Turističke agencije za sada organizuju posete dvorcima kao što su dvorac dunđerski ( „Fantast“) u Bečeju, dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, dvorci Stratimirović i Dunđerski u Kulpinu. Mnogo zdanja čekaju bolja vremena i još nisu otvorena za posetioce. U selo Bočar nalaze se čak dva takva dvorca poznata kao „Hertelendi“ i dvorac Bajića; i samo ime dvorca „Biserno ostrvo“ privlači putnike u Bačko Gladište, u selo aleksa Šantić je „Baba pusta“…

Ritam dvorskog života ne može da se poredi sa današnjim. Ali, da li to znači da je većinu palata trebalo ostaviti u prošlosti da bi izgubile bitku s vremenom. Moguće je oživeti sećanja na dvorske balove i prijeme na koje se dolazilo čak iz Beča, Pešte i Beograda. Upravo nam današnjica nalaže da se prepoznaju njihove mogućnosti  i da im se udahne novi život koji će biti na temeljima nekih vrednosti na kojima su raskošene lepotice i izgrađene.

Dvorski balovi

Srpski državnik i političar Jevrem Grujić zabeleženo je da se tek zima 1 854.  „otpočelo sa priređivanjem balova“. Kraljica Natalija je priređivala balove kojima je postavljen model ponašanja na dvoru. Upoznata sa životom u francuskom modenskom letovalištu Bijaricu, ona je nastojala da i u Beograd donese novine iz sveta. Pored obaveznih susreta sa ženama diplomata, pokroviteljstva nad „Ženskim društvom“ i drugih aktivnosti, priređivala je balove koji su po raskoši parirali evropskim dvorskim svečanostima i okupljanjima. Po ulasku u dvor gošćama je uručivana knjižica sa redosledom igara u koju su one zapisivale ime partnera za svaku igru.

Jedna takva knjižica iz 1 887. godine svedoči da je na programu bilo 11. igara. Balske svečanosti su često počinjale kolom, a sledile su polka, mazurka, valcer, potom opet kolo i najzad kotiljon.

Autor: Jelena Ocić

Share

Ostavite odgovor