SRCEM SMO GRADILI BOR

Predstasvnici PIO Bor posetili jednog od najstarijih borskih penzionera, Božina Jovanovića

-Ne volim kad dođu političari i obećavaju . Treba narodu lepo reći da je to i to već urađenoo i da se posle  ponosimo time. U moje vreme za  Bor se interesovala i savezna i republička država. Najvažnije ljude u tadašnjoj zemlji zanimalo je kako teče proizvodnja, kako se posluje u Boru, kako se razvija Institut za baker. Dobijali smo 150.000 tona bakra godišnje, što je danas samo san. Svaki “Zastavin” automobil, primerice, imao je 17 kilograma bakra, tek bela tehnika, da ne spominjem prerađivače u Sevojnu, Jagodini, Zaječaru, Novom Sadu i Subotici.- priča Božin Jovanović, legenda Bora i Timočke Krajine, čovek koji je 15 godina bio na čelu bakarnog giganta i koji, i danas, u 91. godini života pomaže i savetuje svakog ko mu se obrati. Tog jnusnog prepodneva vedri I raspoloženi Božin, za mnoge I Boško,  primio je u goste direktorku borske Filijale PIO Srbije, Vericu Čarapić.

Kada je Božin Jovanović svojevremeno u Skupštini Srbije govorio o Boru, o proizvodnji bakra slušalo se s najvećom pažnjom. Danas je, nažalost,  drugačije…

-Nisam zadovoljan. Ne mogu da pohvalim ni moje ideološke srodnike. Zašto je država pošto-poto htela Bor da proda Rumunima i Austrijancima. I onda i sad se vidi da je to bilo iluzorno. Nekada se živelo za ostvarivanje proizvodnog plana. Svake godine bilo je bolje. Delio se regres, dobra plata, rasle su zarade. Najgore je kad se ne vidi perspektiva – naglašava Jovanović pridodajući da je dobro što se Ivica Dačić trudi da modernizuje SPS. Jer, čovek mora da bude u centru pažnje. Svako mora da ima novca za osnovne potrebe. To su, nastavlja Jovanović, najbole uredili u nordijskim zemljama. Od njih imamo mnogo toga da naučimo.

-Ubeđen sam da aktuelna Vlada neće menjati pozitivni kurs prema Boru. Ni sledeća vlast ne verujem da će se drugačije ponašati. Naš cilj je jasan – hoćemo godišnju proizvodnju od 75.000 tona bakra i 15 do 18.000 zaposlenih u RTB. Ko bi na to mogao da stavi primedbu?—podseća naš sabesednik naglašavajući da je nedavno pisao predsedniku Tadiću i zamolio ga da se država više pobrine za očuvanje materinstva i odgajanje dece.

Pitamo  starinu, “usidreni” u hladu lipe kraj njegoive kućice u Zlotu, kako su to posleratne generacija, iz rata i pepela, podigle privredu i  od opustošene zemlje  izgradile  mnoge kapitalne objekte i unapredile život, a on, kroz blagi smešak, kratko , prijatlejski, prozbori:

– Gradili smo otadžbinu, i naš Bor,  srcem. To nam danas nedostaje…

Share

Ostavite odgovor