ŽALOSNO JE DA JOŠ NIKO NIJE SAČINIO REALNU SLIKU O BORU… PRIORITET JE RUDNO LEŽIŠTE „BORSKA REKA“, A NE TOPIONICE…

Zorana Z. Mihajlović Milanović objavila je na sajtu B-92, a posle su preneli još neki elektronski mediji, opširan tekst naslovljen „Rudarsko – topioničarski Džekil i mister Hajd“ o celokupnoj problematici RTB Bor, gradnji nove Topionice, politici države prema Boru i (ne) uspesima nekih ministara i čelnika kombinata bakra u reševanju sudbine Basena. Ukoliko se ne varammo, reč je o dr Zorani Mihajlović Milanović, iuzuzetnom poznavaocu energetike, pa i rudarstva u Srbiji… Ovom prilikom objavljujemo deo tog teksta kako nam se ne bi pripisalo da smo isključivi i da u jeku predizborne kampanje u Boru nanosimo štetu nekim direktorima i ministrima ( mada je njihova uloga u celoj priči i te kako bitna) koji su se, na svakojake načine, još kako uključili u bitku za odbornike.

“…Shvatili smo da ukoliko nemamo vrhunskog strateškog partnera, nema smisla prodavati drugoligašima naše resurse..” (ministar i potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić).

Podrška se, međutim, ne ogleda u investiciji u infrastrukturni objekat čiji kapaciteti teško da će biti uposleni. Topionica koja će se graditi u naredne 3 godine neće imati šta da topi.

Podrška treba da se ogleda prvo u jasnom planu, šta se sa RTB Borom želi.

Ovako ne može da se ne postaviti pitanje da li se, opet, diže spomenik pogrešnoj politici ili bolesnim ambicijama?

RTB Bor je važan poslovni sistem, ne samo za Bor, već i za region.

U javnosti je godinama pravljena medijska slika da ovu kompaniju treba zatvoriti. Pogrešnim bojama slikana, slika je urađena na lošem papiru, a od trećerazrednog slikara.

U Boru ima bakra, kao i drugih plemenitih metala.

Žalosno je da još uvek niko, do danas (ne računajući veliku studiju Svetske banke) nije pripremio realnu sliku o Boru, odnosno njegovim potencijalima i ležištima. Da jeste, onda bi se svih ovih godina “podrška” ogledala u ulaganju u rudarstvo. Jer, bez toga – džaba topionice..

Istina, rađene su studije za Bor, ali nisu dale rezultate.

Neke su rađene “reda radi”.

Neke su bile nerealne, poput one koju su kreirali Vlada i Poslovodstvo RTB Bora (2002), prema kojoj bi Vlada dodatno morala da obezbedi 120 mil $ za pokrivanje gubitaka..,

Neke su namerno “ćušnute” u zaborav, kao što je bio slučaj sa studijom Svetske Banke (2004). Tih godina RTB Bor je godišnje gubio 45 mil $.

Upravo je ova studija potvrdila da u Boru ima bakra, pre svega unutar velikog nalazišta Borska reka.

Novo nalazište Borska reka može osigurati budućnost i eksploataciju u narednih 100 godina. Bogatstvo se procenjuje na 1.05mlrd tona rude, odnosno 4.5 mil tona katodnog bakra, 78t čistog zlata, 1300t srebra i oko38 hilj t skupocenog molibdena. Profitabilno se može iskorišćavati I pri ceni bakra koja je ispod 2300$/t (treba podsetiti da je u toku prethodnih godina bila i preko 7000$..)

Samo iz ovog nalazišta moglo bi se zaraditi oko 30 mlrd $, uz najavljenu prosečnu cenu za 2010.godinu, između 5500 i 6000 $/t.

Kad radi RTB Bor – grad živi. Kad ne radi RTB Bor – grad nestaje.

Ako je ovo poznato, kako nazvati ponašanje istih koji su bili u toku prethodnih deset godina, i onih koji su danas? Ne pokrenuti priču oko Borske reke! Opet je prevagnula politika „Dr Džekila”.

Ne treba licitirati sa razlozima.

Na koji god se pomisli tačan je, ma koliko nemoralan bio.

Deset godina Bor, i Srbija, u slučaju priče o mogućim i nemogućim strateškim partnerima – od zainteresovanosti srpskih biznismena, Dajmlera za preradu šljake, kupovine od strane rumunskog Kupruma, pa Ateka… Niko od ministara koji su se time bavili, od ministra energetike, privrede i privatizacije, ekonomije, finansij, nisu položili račune, ili bar objsnili “epohalne” izjave, odnosno razloge neuspeha.

Danas je aktuelna izgradnja nove topionice.

Nije najmodernija tehnologija, kako se upinju da kažu. Daleko od toga da je loša i ova, druge generacije. Moći će da prerađuje 400 hiljada tona koncentrata!

Kapacitet nije mali, a ako ne bude razvoja rudarstva, onda će se delom u topionici topiti tuđi koncentrat, a delom će kapaciteti ostati neuposleni. Rezultat su sigurni gubici.

Samo uravnotežen razvoj rudarstva i metalurgije daje pozitivan rezultat!!

Da li je potrebno još deset godina pa da se shvati i ova jednostavna rečenica?

Da ne govorimo o nepromišljenim izjavama da će se otpisati dug koji RTB Bor ima za utrošenu energiju!!!

Lucidnost „dr Džekilske politike”.

Da bi se nerealni i megalomanski ciljevi postojećeg rukovodstva RTB Bora ispunili, u vidu dostizanja proizvodnje od 80.000 t. katodnog bakra iz spostvenih koncentrata, potrebno je u narednih 6-8 godina investirati dodatnih 600 mil $……….

Share

Ostavite odgovor