UDRUŽENJE „BEBAN“ SPREMNO DA „UKROTI“ PSE LUTALICE U BORU

U Boru je osnovano Udruženje za zaštitu životinja “Beban“. Ova neprofitna nevladina organizacija ima cilj da propagira nenasilje, brigu, odgovornosti prema životinjama i poštovanje njihovih prava na život u svakom obliku. Kao svedoci svakodnevnog nasilja i dehumanizacije našeg društva osnivači u opštoj borbi protiv toga smatraju neophodnim i prihvatanje zaštite i prava životinja kao značajnog društvenog pitanja.

Udruženje je sebi odredilo zadatak da sprovede program masovne sterilizacije i vakcinacije pasa i mačaka lutalica, izgradnja prihvatilišta za napuštene životinje i njihovo udomljavanje. Posebno će se raditi na registrovanju svih problema u vezi sa nehumanim odnosima prema životinjama, zatim na lečenju i pomoćima životinjama i raznim oblicima edukacije.

„Uhvati, steriliši, pusti“

Metodu CNR ( “Catch, Neuter, Release“ – “Uhvati, steriliši, pusti“) kao način smanjivanja populacije preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i ona se pokazala kao izuzetno uspešna u mnogim zemljama. Ovaj sistem se pokazao kao jedino rešenje problema, a ujedno je i najhumanije. Međutim, zbog dinamike populacije neophodno je da se 70 odsto pasa u određenom geografskom području steriliše u roku od 6 meseci. Sa 75  odsto sterilisanih jedinki, stopa rasta populacije postaje nula, nakon čega se broj pasa polako i prirodno smanjuje.

Ne ubijati

Sa druge strane, sistem poznat pod imenom NO KILL, ( ne ubijati ) koji podrazumeva smeštanje svih pasa “no kill” azile, kao i očekivanje da će se na taj način problem rešiti, nisu realni. Mnogi “no kill” azili u svetu usled poteškoća sa kojima se suočavaju zbog velikog broja životinja i stalnog priliva novih zatvaraju se ili menjaju svoju politiku postajući “kill” azili. Ne može se očekivati da se životinje drže u humanim uslovima na neodređeno vreme. “No kill” azili tako postaju ideal koji je nemoguće ostvariti. Pre ili kasnije, psi u azilima će morati da se uspavljaju, pri čemu se navode brojni razlozi: preveliki izdaci za hranu i negu zivotinja u njima, stalni izvor zaraze i bolesti usled velikog broja životinja na jednom mestu ( ako o psima brinu staratelji, ovakvih izdataka nema ), pogoršavanje kvaliteta života životinja do tačke nemara.

Obavezno sterilisanje pasa i mačaka koji imaju vlasnike takođe nije rešenje. Pod pretpostavkom da će za vlasnike koji ovo odbiju biti predviđene novčane kazne, obavezno sterilisanje može samo da poveća rizik od bolesti, uključujući i zoonoze, jer će neki vlasnici u nastojanju da izbegnu sterilisanje svoje životinje, ali i kaznu, uskratiti joj veterinarsku negu ( danas u Srbiji vlasnici izbegavaju čak da pse vakcinišu protiv besnila iako je to zakonska obaveza ). Jedino rešenje koji je pokazalo dugoročnu efikasnost jeste dobrovoljna sterilizacija vlasničkih pasa, pa je tako potrebno stvoriti bezbedan, efikasan I dobrovoljan program kastracije/sterilizacije i učiniti ga dostupnim zajednici, sa programima i posticajnim merama usmerenim ka segmentima stanovništva za koje se utvrdi da doprinose rastu broja napuštenih zivotinja.

Fokus treba da bude stavljen na načine kako poboljšati brigu o životinjama i stope udomljavanja pasa u našem društvu. Potrebno je da se kao zajednica oslobodimo pogrešne pretpostavke o potrebi smeštanja cele populacije pasa u azile. Umesto izgradnje NO KILL azila, treba izgraditi NO KILL društvo.

Oba ova sistema ( CNR i NO KILL ) preskaču uzrok pojave pasa na ulicama, a to je neodgovorno vlasništvo. Mnoge studije u svetu su pokazale da svega 20 odsto vlasnika napušta svoje životinje, odnosno da vazi pravilo 80/20: 80 odsto problema napuštenih pasa dolazi od 20 odsto stanovništva!

Neveselo stanje na terenu

U trenutku početka rada novog društva za zaštitu životinja u Boru situacija nije ohrabrujuća. Naime, nema infrastrukture, tj. azila, s obzirom da mehanizmi za mentalno suzbijanje uzroka nisu uspostavljeni. Sklanjanjem svih pasa u budući azil, vrlo brzo ulice bi popunili novi psi te je neophodno da se CNR apsolutno održi, ali da se sprovodi na dosledan način i ispunjavanjem propratnih uslova ( obavezno vraćanje na staništa, podrška medija i edukacije što je izostalo ) jer je ekonomski održiv  s obzirom da opština izdvaja novac samo za sterilizaciju, a ljubitelji snose sve druge troškove!

U „Bebanu“ smatraju da bi kobinacija CNR i NO KILL azila bila idealno rešenje za rasterećenje ulica Bora. Ovakav pristup ovom problemu bi nesumljivo uštedeo značajna sredstva gradu, ali on zahteva ozbiljan, kontinuirani, dosledan i temeljit rad.

Ovo udruženje zastupa stav da je moguće rešiti problem pasa lutalica ali na način da njegove rezultate odmah osete i građani i životinje.

T.R.

Share

Ostavite odgovor