BOR JE NAJVEĆI FILMSKI GRAD U SRBIJI

Ne zaboravimo da su na ovim prostorima, još od 1965. godine, snimani veliki, pa i kultni filmovi i da je ambijent od Borskog jezera, Crnog vrha i Zlotskih pećina do rudnika bakra, starog kopa i Stola sa Homoljem, ali i krajolika Tilva roš,  nezamenljiv u celom svetu.

Autor: B.Filipović

Najnovija vest koja je obišla svet. Na  16.  Sarajevo film festivalu trijumfovao je srpski film o skejterima iz Bora – „Tilva roš“. Glavnu nagradu „Srce Sarajeva“ osvojio je mladi srpski režiser Nikola Ležaić. Za najboljeg glumca proglašen je  Marko Todorović za ulogu Tode, skejtera iz Bora…

I ovaj film, kao i još neki važni, pa i veliki igrani filmovi, snimljeni su u Boru i njegovoj živopisnoj ili ekološki zamrloj okolini. Spomenimo nezaboravna ostvarenja Dušana Makavejeva, Zdravka Šotre, Živojina Pavlovića… „Čovek nije tica“, „Osvajanje slobode“, „Na putu za Katangu“, tek novijeg datuma dela: „Čarlston za Ognjenku“  ( Uroša Stojanovića), „Beli, beli svet“ ( Oleg Novković), „SOS – spasite naše duše“ ( Slobodan Šijan“) i sad Ležajićev „Tilva roš“. Prošlo je puno vremena od kultnih filmskih storija „Čovek nije tica“, 1965. i „Osvajanje slobode“, 1979. godine,  do danas, „urnebesnim“ borskim prostorima „zaigralo“ je celo najvrednije i najpoznatije srpsko i jugoslovensko glumište, ređali su s vrsni scenaristi i pisci, nastao je i neponovljivi dokumentarac Vladimira Bunjca „Kako se kalio čelik“ o crnovrškoj akcijaškoj epopeji. I sve se izdogađalo brzo, „kao na filmskoj traci“, da bi se najzad pojavio prvi, uslovno, svoj režiser, Nikola Ležaić. Momak iz bakarnog grada, ponikao iz skromne i vredne intelektualne  porodice Ležaiić, nije se ustručavao da, verujemo, dečačke snove i saznanja iz tog i današnjeg vremena prenese na platno i sačini priču u svom zavičajnom okruženju.

Još jedan detalj ne samo da je zanimljiv, nego je i istinski značajan za Bor i Srbiju. Bor je sa okolinom, zahvaljujući i „Tilva rošu“, lagano izrastao u veliki filmski grad u ovoj zemlji. To niko do sada nije primetio, ali je to tako i tek će , nakon promocije kompletno snimljenog u ovom kraju ( 8. avgust u Švajcarskoj ) filma „Beli, beli svet“, postati i opstati. „Čarlston“ se već sprema za Ameriku,  od Olega Novkovića i „Belog sveta“ u Lokarnu, na 63. festivalu, najprestižnijeg u Evropi  posle Kana i Venecije, tek se očekuju lovorike. Nije na odmet, sem režisera, spomenuti i glumce koji su, igrajući i stvarajući prepoznatljive likove na „borskim terenima“,  obeležili posleratnu istoriju našeg filma: Borisa Dvornika, Milenu Dravić, Ljubišu Samardžića, Fabijana Šovagovića, Batu Stojkovića, Oliveru Katarinu, Milenu Karanović, Nedu Arnerić, Lazara Ristovskog, Bogdana Diklića, Katarinu Radivojević, Danicu Maksimović, Nenada Jezdića, Dragana Bjelogrlića, Predraga Ejdusa, Dušana Janićijevića, Dragana Nikolića, Meta Jovanovskog… Pristižu i mladi, Ležejićeve, Stojanovićeve i Novkovićeve uzdanice: Marko Todorović, Vuk Kostić, Boris Isaković, Nebojša Glogovac… Bor je, nesumnjivo, i njihov filmski grad. To bi, pre svih,  trebalo da znaju u Ministarstvu kulture i Opštini Bor. Jer, i velike svetske producentske kuće ulažu u naše najnovije filmove snimane u borskom ambijentu, što je samo pouzdan znak da bi se i više moglo učiniti na tom planu. Ne zaboaravimo da su Borsko jezero, Crni vrh, Dubašnica, Južni Kučaj i Homolje, Lazareva pećina i Stol, rudnici bakra i stari površinski kop sa francuskom gradskom kolonijom – nezamenljivi u celom svetu. Nemerljivo je to bogatstvo.

Scena iz filma Čarlston za Ognjenku

Share

Ostavite odgovor