BOR – GRAD BAKRA I FILMA

„Tilva roš” Boranina Nikole Ležaića pobednik je sarajevskog festivala, ali nije prvi film koji je snimljen u Boru

Foto: Medija centar Bor

Izvor: Politika

Mladom filmskom režiseru Boraninu Nikoli Ležaiću u ovih dana se posrećio dugometražni prvenac „Tilva roš“ (Crveno brdo) nagradom „Srce Sarajeva“ za najbolji film na prestižnom Sarajevo festu.

Žiri festivala, kojem je predsedavao Rumun Kristi Puju, ocenio je da je Ležaićeva filmska priča o Boru najbolja od svih, a mlađani Boranin već je na putu za filmski festival u švajcarskom gradu Lokarnu.

Tamo će, opet biti predstavljen i njegov film, ali i film „Beli, beli svet“ Olega Novkovića, takođe kompletno snimljen u Boru.

Iza filmske priče o Boru i borskim skejterima finansijski je stao Borski kombinat bakra i time se mladi Ležaić – čiji su roditelji majka Radmila i otac Mirko ugledni intelektualci rudarskog grada – posebno ponosi. Neke od scena filma snimljene su i u Majdanpeku.

Sve je bilo na raspolaganju Nikoli Ležaiću i njegovoj ekipi: ambijent velikih rudnika i rudarska tehnika, i izgled stare francuske rudarske kolonije.

A od Tilva roša, istorijskog brda iznad Bora, po kome se Ležaićev film i zove i na kome su 1903. godine počela prva iskopavanja rude bakra, nastala je kasnije jama starog već napuštenog površinskog kopa, duboka 500 metara.

Izvađeno je iz tog „okrunjenog“ brda do pre 18 godina, kada je kop zatvoren, gotovo četiri miliona tona bakra. A na bakru je izrastao savremeni Bor.

Ležaića istinski, veli, raduje to što njegov Bor, poznat u svetu, još od 1903. godine po proizvodnji i izvozu bakra i u Borskom kombinatu bakra ima razumevanja za filmsku umetnost. Uz to i zato što je „Bor beskrajno filmično mesto, što ima dušu“.

U proteklih 45 godina, po oceni mnogih, Bor je izrastao u najveći filmski grad u Srbiji. Time se mladi laureat Boranin Nikola Ležaić ponosi. U Boru su snimljena nezaboravna ostvarenja Dušana Makavejeva, Zdravka Šotre i Živojina Pavlovića, kao i vredna ostvarenja savremenih srpskih filmadžija. Počelo je 1965. godine sa Makavejevljevim filmom „Čovek nije tica“, pa je u Borskom ambijentu 1979. godine snimljen i Šotrin film „Osvajanje slobode“, a zatim i Pavlovićev „Na putu za Katangu“. Novijeg datuma su filmovi „Čarlston za Ognjenku“ Uroša Stojanovića, „Beli, beli svet“ Olega Novkovića, „SOS – spasite naše duše“ Slobodana Šijana. I na kraju „Tilva roš“. U Borskom ambijentu velike filmske uloge imali su svi najpoznatiji glumci srpskog i jugoslovenskog filma.

Za Bor je to mnogo značilo i tek će značiti pošto najnoviji filmovi iz „borskog okruženja“, u koje su ulagale i velike svetske producentske kuće, tek treba da se pojave na velikim svetskim festivalima. Biće to i prilika da se pokažu Borsko jezero, Crni vrh, Dubašnica, Južni Kučaj, Homolje, Lazareva pećina, Stol, rudnici u Boru i Majdanpeku.

„Demonstracije” u Majdanpeku

U Majdanpeku su za „Tilva roš“ snimljene demonstracije koje su se 2004. godine stvarno dogodile u Boru. Nemoguće je bilo ponovo izvesti rudnički damper na ulice Bora, kao pre šest godina, jer bi težinom velikog kamiona bile teško oštećene ulične instalacije u ovom gradu. U Majdanpeku takve opasnosti nije bilo i tako je ta scena snimljena tamo. Baš kao što je Bor, svojevremeno, svojim ambijentom bio bogomdan za snimanje mnogih naših filmova.

Dokumentarac o „Zvezdi”

Svoj Bor Nikola Ležaić ovekovečio je nedavno i dokumentarcem o borskom bioskopu „Zvezda“. Bio je to ispitni film mladog Boranina na trećoj godini studija, napravljen sa puno emocija, o starom dobrom bioskopu, koji je godinama bio jedan od najvećih, najkomfornijih i najaktivnijih u Srbiji. Nikola se baš u „Zvezdi“ zaljubio u filmove.

Share

Ostavite odgovor