„BELI SVET„: FILM O LJUBAVNOJ DRAMI U OSIROMAŠENOM BORU

U odnosu na Beograd i Novi Sad, Bor je napušten i prepušten sebi, kaže glumica Jasna Đuričić, koja je u Lokarnu nagrađena „Zlatnim leopardom” za ulogu u filmu „Beli, beli svet” Olega Novkovića

Jasna Đuričić na ceremoniji uručenja nagrada

Na upravo završenom 63. filmskom festivalu u Lokarnu, novosadska glumica Jasna Đuričić nagrađena je priznanjem „Zlatni leopard”, za najbolju žensku ulogu u novom srpskom filmu „Beli, beli svet” Olega Novkovića. Ova neoromantična ljubavna drama o strasti i žudnji za boljim životom u rudarskom Boru – nekada simbolu socijalističkog prosperiteta, a danas propadanja i beznađa, osvojila je i nagradu za umetnički film „ArtCinema” koju dodeljuje međunarodno udruženje za umetničke filmove CICAE, što je važna preporuka za plasman našeg filma u svetskoj bioskopskoj mreži,piše današnja Politika.

Jasna Đuričić, koju publika poznaje po hvaljenim i nagrađivanim pozorišnim ulogama, ali i po epizodnim rolama u filmovima „Memo” Miloša Jovanovića i „Jesen u mojoj ulici” Miloša Pušića, ističe da je vest o nagradi, koju nije očekivala, zatekla nespremnu.

– Posle prvih projekcija filma u Lokarnu, čula sam se sa rediteljem Novkovićem i scenaristkinjom Milenom Marković. Rekli su mi da je film vrlo dobro primljen i kod publike i kod kritike, i da shodno tim reakcijama treba očekivati neke nagrade. Nisam očekivala da ću dobiti nagradu, smatrala sam da će biti nagrađen film u celini, a zamalo što nije dobio nagradu – kaže za „Politiku” Jasna, koja je ugledno priznanje osvojila za tumačenje lika majke Ružice.

– Već sam se navikla da tumačim likove majki, što je bio slučaj i u ranijim predstavama po Mileninin tekstovima, poput one u „Nahodu Simeonu”. Poslednjih godina pogodilo se da smo se Milena i ja pronašle i da se dobro razumemo. Lik Ružice je još jedan od divnih likova koje on zna da napiše, da stvori kvalitetan ženski lik. Njeno pismo je puno sokova i kada imate Milenin tekst pred sobom, sa zadovoljstvom imate čime da se bavite u tom materijalu – ističe Jasna i kaže da ne krije da nema iluzija u životu, ali da se, poput junaka u filmu „Beli, beli svet”, još uvek nada.

– Poput likova u Mileninoj drami „Šuma blista”, ja nemam iluzije, osećam se napuštenom. Tako je i Bor, u odnosu na Beograd i Novi Sad, napušten i prepušten sebi. Svuda u svetu osama i napuštenost su sve učestaliji, a život se bori sam. Često se pitam odakle nam svima snaga da nastavimo dalje i odakle više crpimo energiju da izdržimo. Kao i u filmu „Beli, beli svet”, u životu pobeđuju ljubav i strast, jer ima nade u i scenariju, i u životu. To mi je najvažnije i u poslu i u životu, bez obzira kojom materijom se bavim, jer nada postoji, jer jesam optimista – kaže naša sagovornica i tvrdi da komadi i scenarija Milene Marković, iako naizgled mračni, nude optimizam.

– Milenini komadi i scenarija su samo na prvi pogled crni, ali nude svetlost, životno belo i volju za dalje. U tim tekstovima crnilo vidite na prvu loptu, ali nije baš tako, jer ona mnogo toga učitava u tekstove, i lepo i ružno, i duhovito i cinično i ironično – dodaje nagrađena glumica i ističe da  je uživala u radu sa rediteljem Novkovićem.

– Oleg na filmu radi slično kao što radim u pozorištu. Snimali smo hronološki prema scenariju, što je meni odgovaralo jer sam pre svega pozorišna glumica. Njegov rad sa glumcima je nenametljiv. Atmosfera na snimanju je bila dobra, opuštena i prirodna i vrlo mi je prijala – priseća se Jasna koja je u filmu igrala uz Uliksa Fehmiua, inače i producenta filma, Hanu Selimović, Nebojšu Glogovca, Milicu Mihajlović i supruga Borisa Isakovića.

– Boris mi je dosta pomogao tokom snimanja, a i imali smo mnogo zajedničkih scena i dana snimanja. Pažljivo me je pratio tokom rada, zajedničkim snagama smo gradili naše likove, jer smo dugo zajedno, i jedno drugome smo i kritika i podrška.

Strani mediji hvale „Beli, beli svet”

Filmski centar Srbije saopštio je posle premijere filma u Lokarnu da je „Beli, beli svet”, realizovan u srpsko-nemačko-švedskoj koprodukciji i uz podršku našeg ministarstva kulture i fonda „Eurimaža”, naišao na dobre ocene i kritičare i publiku. „Izuzetno ostvarenje srpskog reditelja Olega Novkovića. Usled patnji u svetu, jedina lepota koju možeš da daš svetu jeste lepota tragedije (koja je esencija onoga što reditelj prikazuje)”, ocenio je pariski „Mond”, dok su ženevski „Tribune” i časopis „ScreenDaily” objavili da je reč o „hrabrom filmu” i „prelepoj srpskoj tragediji i pravoj balkanskoj operi”.

Share

Ostavite odgovor