Hrane će biti, ali će papreno da nas košta

Srbija ima sve manje hrane iz sopstvene proizvodnje. Zbog loše vođene agrarne politike broj tovljenika i junadi svake godina pada za dva do tri odsto. A kako stvari stoje, tako će biti i ove, pa ćemo na tržištu imati manje mesa i mleka domaće proizvodnje. Naruku nam ne idu ni vremenske prilike. Zbog poplava, kiša, klizišta i grada rod voća i povrća ove godine u odnosu na lane biće manji za oko 30 odsto. Kada se sve to sabere, Srbija će, da bi zadovoljila potrebe stanovništva, i ove godine morati da izdvoji značajna sredstva za uvoz hrane, što je, kažu stručnjaci, oko 1,4 milijarde dolara, piše današnji Blic.

Foto: D.Popaz

Međutim, to nije jedini problem. Loša godina građane će koštati dodatno. Talas poskupljenja osnovnih životnih namirnica koji je već počeo biće nastavljen do početka septembra. Možda i kasnije. Na listi proizvoda sa novim višim cenama je praktično sve. Od brašna, hleba, mleka, mesa, ulja, šećera, pa sve do slatkiša i sokova. Ništa bolje nije ni sa cenama na zelenim pijacama, na koje su se zbog bogate ponude i pristupačnih cena sezonskog voća i povrća građani ranije oslanjali u letnjem periodu, jer su na taj način spasavali kućni budžet. Primera radi, cena paradajza prošle nedelje skočila je čak četiri puta i iznosila je neverovatnih 200 dinara po kilogramu. Ove nedelje cene ovog povrća su nešto stabilnije, ali prodavci ističu da do kraja sezone ne treba očekivati veći pad cena na zelenim pijacama, jer domaće robe nema. Cene nadole možda jedino pogura roba iz uvoza.

A kako smo došli do toga da smo od nekadašnjeg velikog proizvođača postali zemlja koja sve više zavisi od uvoza hrane?

Zašto pasulj moramo uvoziti iz Kirgistana, beli luk iz Kine, paradajz ili meso iz Makedonije? Zato što država već decenijama ne vodi dovoljno računa o poljoprivredi, što ne izdvaja dovoljne podsticaje za seljake i što nema strategiju.

OPŠIRNIJE        >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Share

Ostavite odgovor