A GDE SU OVDE, GOSPODINE, LJUDSKA PRAVA?

Piše: B.Filipović

Negde posle sedam sati jutros, u centru Bora, sredovačeni građanin, reklo bi se da je Rom, upita sugrađanina u prolazu:

-Gospodine, molim vas, znate li gde je u Boru Odbor za ljudska prava?

– Prijatelju, žurim, ali ovde toga više nema…!

Čovek je, videlo se, neupućen. Odbor za ljudska prava koji su nekad u Boru vodili Dragan Strilić i Dragoljub Janeš odavno ne postoji. Kancelarija u glavnoj ulici je ugašena, u njoj je sad prodavnica kompjuterske opreme. Politička stranka DS je ovu instituciju jedno vreme obilato koristila za svoje ciljeve, nešto se i uradilo, nekome se pomoglo. Bilo je zdrave ambicije. Kasnije se zaboravilo na ovu instituciju, isto kao i na Kncelariju predsednika Republike s desne strane, na ulazu u opštinski hol. Ta prostorija je „izbrisana“ u projektu renoviranja, tako da ni fizički ne postoji. Nikada ova institucija u Boru nije ni proradila.

Jutros se još jedno aktuelno pitanje valjalo ulicama grada bakra: Zašto država tek sad najavljuje kontrolu šverca i zakulisanih radnji u trgovinam koje dokmalo zidaju nove cene. Hrana je na udaru. Najglavniji artikli za život suočeni sa sa novim cenovnicima od kojih već boli glava. Samo se očekuje da i lokalna javna preduzeća, po običaju, krenu u akciju poskupljenja svojih usluga. Grejanja pod broj jedan. Ministar trgovine danas će razgovarati ili pregovarati, gotovo je svejedno, sa pekarima, proizvođačima jestivog ulja, mesarima. Gde je ministar do sada bio, neka slobodno kaže jer mu ionako malo ko veruje.

No, u Boru je, izgleda, najlakše postavljati pitanja od opšteg značaja, ali o tome kako radi loklana vlast i kako posluje RTB, to je već nešto drugo i – posebno. Umesto da  takav redosled razjašnjavanja bude prioritetan, svesno ili nesvesno, izabere se drugi pravac. Taj nedugački put za one bliske vlastima i nije pogrešan. Ali, šta ćemo i kuda kasnije. Sad tek vidimo da smo u loklalu preterali sa novčanim dubiozama Toplane i Vodovoda , ali i sa opštim obavezama prema bankama i raznoraznim svetskim fondovima. Svaki građanin Srbije duguje 1.500 evra. Zar se moralo toliko duboko u blato? I zato je bitno da se što pre postavi još po neko važno, krucijalno pitanje najpre za ovaj grad i okolinu ( pa makar dežurni uliznici odgovorili i na najgrublji način): dokle se stiglo sa pripremama za početak gradnje nove Topionice bakra, da li se finski proizvođač topioničke opreme koleba, ko to plaća i bekrija uz Harisa po Brestovačkoj banji i iz kojeg interesa, srljamo li u još jednu provaliju bez dna? Koliko je Saša Mirković u pravu što kritikuje – i proziva – kolegu po političkoj vokaciji Blagoja Spaskovskog? U RTB odavno nije bilo konferencije za novinare. Kao da se nešto veliko krije, kao da javnost ne mora da zna ništa više od onoga što joj se servira posredstvom pijar i marketinško-propagandnih službi. Niko nije protiv poslovodstva Basena Bor, još manje nekompletnog rukovodstva opštine, ali informacije pristigle u lokalne medije – doista su toliko suvoparne i nedorečene da se kose i sa Zakonom o informisanju. Nekompletna i polovična vest može da donese vazda štete. Pa, to je poznato svakome ko se i malo bavi poslovanjem i javnošću u radu. Novinarima u takvim uslovima nije lako, niti prepušteni sebi mogu  profesionalno da obave častan zadatak objektivnog i pravovrmenog informisanja građana. U sredinama kakva je borska, iz više razloga, niko i nikog ne bi trebalo da gleda popreko što je dobronameran i iskren, realan i napredan, korektan i odgovoran, uspešan u svom poslu i reprezentativan u zemlji i svetu. Ako ništa drugo, onda zato što je Bor proglašen gradom koji će relativno brzo da se oporavi – nikako skrivanjem i zaturivanjem pod tepih bitnih segmenata ostvarivanja  usvojene projekcije – uz pomoć države Srbije.

I dok se ne sredi, a brzo će, medijska sfera i dok država ne uvede red na tržištu, i ne samo u toj oblasti, ma dok ne shvatimo i da su odbori za ljudska prava i te kako potrebni, nema boljitka i bar malo srećnijeg  života. Zato, ajmo prvo da pogledamo oko sebe. Pročitajmo , usput i primerice, časopis iz 1984. godine o turističkim potencijalima opštine Bor ( urednik dr Stevan Stanković) i zagledjamo se u današnju sliku turizma i razvojni put ove privredne grane, pa ćemo lako uvideti gde smo i koji jesmo. Za takav pristup i gledanju istini u oči, najpotrebnija je volja. Ne samo politička. Najmanje politička, ako je to uopšte moguće danas i OVDE!


Share

Ostavite odgovor