Nestašice tek slede

Za Srbiju u narednom periodu mnogo veći problem od ulja je mleko. Nemoguće da proizvodnja mleka do Nove godine bide stabilizovana, objavljuju Novosti.

Nakon „tržišne drame“ sa jestivim uljem, u narednom periodu Srbija će imati mnogo veći problem sa nestašicom i poskupljenjem mleka, smatra Natalija Bogdanov, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

Mleko je, kaže, strateški problem i mnogo ozbiljniji i sa mnogo dugoročnijim posledicama nego što je situacija sa uljem, koja je dnevno aktuelna.

– Još smo početkom godine upozorili da se uskoro moraju osetiti posledice klanja jako velikog broja grla goveda zbog nemogućnosti proizvođača da servisiraju dugove u uslovima krize – objašnjava Natalija Bogdanov. – Tada je došlo do smanjenja cene mleka, jer su je mlekare zbog lošeg standarda snizile. Proizvođačima je bila nerentabilna prozivodnja mleka i posledica svega toga je ovakav bilans.

Prema rečima Bogdanove, nemoguće je, kao što se najavljuje, da će do Nove godine proizvodnja mleka biti stabilizovana, jer taj rok se meri ne mesecima, već godinama i zato je potrebno bar dve do tri godine.

Govoreći o povećanju cena ulja, Bogdanova je kazala da je situacija ista kao pre godinu dana kada su uljari najavili poskupljenje na 145 dinara kao sada, a onda se pojavila jedna uljara i ponudila znatno nižu cenu.

– Najbitnije u priči sa uljem je utvrditi kakve ugovore koja uljara ima sa proizvođačima suncokreta i po kojim cenama ga nabavljaju – da li po onima koje su prošle godine ugovorili ili po onima koje su sada važeće i koje su znatno više – dodaje naša sagovornica.

Jer, kako kaže, jako je čudno da je suncokret sa oko 17 dinara prošle godine skočio sada na čak 36. Unutrašnje tržište i unutrašnji proizvodni lanac je velika „enigma“. Ne postoji nikakva kontrola nad ukupnom proizvodnjom industrijskog bilja u Srbiji i od žetve do žetve nestaju desetine hiljada hektera zasađenih useva.

– Nešto nije u redu i sumnjamo da naprosto proizvođači imaju svoje razloge zašto ne žele da se zna kolike su im zalihe i šta sa njima rade – konstatuje je Bogdanova.

GUŽVE ISPRED “DIJAMANTA“

Kolone kamiona ispred zrenjaninskog „Dijamanta“ – najvećeg proizvođača ulja u Srbiji – potvrđuju da otkup suncokreta uspešno teče i da će uljara imati dovoljno sirovina i za proizvodnju u narednoj godini.

U ovom delu Banata, inače, suncokret je zasejan na oko 47 hiljada hektara. Do sada je rod skinut sa nešto više od četvrtine zasejanih površina, uz nizak prinos – tek oko 1,8 tona po hektaru. Glavni razlog za skroman prinos su štete od nevremena u drugoj polovini avgusta. Zbog toga su mnogi ratari primorani čak ručno da sakupljaju rod sa zemlje i ubacuju u komabajne. Međutim, ima i njiva gde nije bilo šteta od oluje i gde se prinosi kreću između dve i tri tone po hektaru.

Share

Ostavite odgovor