РУДАРСКИ КОП У СПАВАЋОЈ СОБИ

Село Кривељ код Бора , једино у Србији са четири рудника

Коп рудника Велики кривељ
Kop rudnika Veliki krivelj

Аутор: Брана Филиповић

Село Велики Кривељ, ни по чему није велико, сем по- рудницима. Овде се од пре 30 година, на коповима рудника Велики Кривељ и Церово копа бакар, исто као и у најстаријем рудокопу „Јама“ ( подземна експлоатација), док се у Кривељском камену – вади квалитетан камен. Село је – рудник. У Србији, а можда и  Европи једино такво. Рударско-топионичарски басен Бор (РТБ Бор), власник рудника, ни до данас није измерио ни све раније обевзе према селу и мештанима у укупном износу од  милион евра, нити се решавају нове муке. Сељаци захтевају нови Просторни план и плаћанње обештећења за испуцале зидове зграда од свакодневног, оближњег минирања , нарушавања сеоског амбијента, гутања отровних индустријских димова, претрпљеног страха… Прашина са оближњег копа и при најмањем ветру засипа цело насеље.

-Премирем од страха кад  год је минирање. Цела кућа се тресе. Двоје унучади бежи у кућу покривајући се ћебадима. Докмало их терам од куће , јер ко зна кад може кров или нека цигла да падне на главу. Покаткад унуке шаљем у Бор да се мало одморим, па чим их пожелим опет их доведем. Стефан има пет, Милош три године-прича Љубица Куртић.

Свештеник Ратко Тобић показује испуцале зидове, мада је црква попрваљена почетком деведесетих година. Он не може да тврди да је  минирање једини разлог за напукле зграде.

-Једино је моја кућа остала неисељена у Санитарној зони. Верујем да ће се и то брзо догодити и да ће РТБ платити трошкове. Ипак, није лако отићи са кућног прага. Генерације су се овде рађале и живеле од земље и шуме. Река испод куће је загађена изливањем рудничких вода. Нажалост, пензионисан сам као минер, а данас бежим чим чујем минирање. И мене ухватио страх.- прича Љубиша Ћосић.

Драган Николић и Паун Јанковић, инжењери машинства и металургије, Кривељани, не могу да схавате да се у држави разговара о стотинама милиона долара улагања у већу производњу бакра и злата, а да не може до краја да се реши питање плаћања одштете угроженим домаћинствима. Неизвесно је да ли ће се и село сачувати.

-До пре шест-седам година Кривељ је имао 3.000, данас 1.100 становника. Неки се селе у Шарбановац поред Тимока, други одлазе у Бор, остају само старци који неће ни по коју цену да напусте вековна огњишта. Неизбежна су нова пресељења и то РТБ мора да организује и плати- истиче Драгомир Драгић, док његов сусед  Војислав Богдановић нема намеру да оде све док га у комбинату бакра „поштено не исплате“.

Звонко Милијић из пословодства РТБ-а Бор задужен за еклогију рекао је новинарима да је написан налог за израду новог Просторног плана који ће ускоро усвојити Скупштина општине. Тек након тог посла уследиће решавање свих мука и невоља Кривеља и околине.

-Нисмо сигурни у Милијићева обећања. Годинама и деценијама се обећава да ће се у селу градити нова комунална инфаструктура и да ћемо имати привелегије чак и при запошљавању деце у рудник, али мала вајда. Понешто се уради, али недовољно- изричит је Новица Журкић, председник Месне заједнице Кривеља.

Ljubica Kurtić
Ljubica Kurtić

Ljubica Kurtić
Ljubica Kurtić

Sveštenik Ratko Tobić
Sveštenik Ratko Tobić

Ljubiša Ćosić
Ljubiša Ćosić

Vladimir Bogdanović
Vladimir Bogdanović

Novica Žurkić
Novica Žurkić

Dragan Nikolić
Dragan Nikolić

Share

Ostavite odgovor