KOLATERALNA ŠTETA BORSKE TOPLANE SU POTROŠAČI, NI KRIVI NI DUŽNI

NAKON OBJAVLJIVANJA TEKSTA „ZAVRŠENE HLADNE PROBE U TOPLANI“, DOBILI SMO KOMENTAR NAŠEG POSETIOCA MILANČETA MITEVSKOG, JEDNOG OD NAJPOZNATIJIH STRUČNJAKA U OVOJ OBLASTI U SRBIJI, I ZATO GA S ZADOVOLJSTVOM OBJAVLJUJEMO. DA BI NAŠI POSETIOCI IMALI KOMPLETNU SLIKU OBJAVLJUJEMO U CELINI I VEST OD 16.SEPTEMBRA.


ZAVRŠENE HLADNE PROBE U TOPLANI

Bor, 16. septembra 2010. (Ist media) – U jeku priprema za predstojeću grejnu sezonu, borska Toplana je obavila hladne probe na gradskim magistralama i sve cevi su napunjene vodom. Početkom oktobra očekuje se najmanje jedna topla proba.

Vršilac dužnosti direktora Toplane Živorad Petrović, napominje da su hladne probe uspešno okončane posle niza intervencija na dotrajalim delovima toplovodne mreže i velikih napora radnika Toplifikacije da osposobe sve instalacije.

POSTOJI LI TOPLIFIKACIJA U BORU!?

Grad Bor je sredina sa prosečno najzastupljenijom površinom priključenom na toplifikacioni sistem u Srbiji, a i šire. Više od 90% površine stambenog i poslovnog prostora je prikjučen na toplifikacioni sistem. U Boru postoje dva nezavisna sistema grejanja, podeljena, na osnovu zahteva Vlade Srbije od početka 2003. godine, toplifikacija baznog dela RTB-Bor sa sopstvenim sistemom toplifikacije iz Termoelektrane RTB-Bor, koji funkcioniše tokom cele godine, i ostali deo priključen na sistem JKP “Toplana” Bor i (ukoliko) funkcioniše u toku grejne sezone.
Instalisana toplotna snaga (kapacitet) izvora toplote u JKP “Toplane” Bor je 174 MW, a sistem RTB-Bor 63 MW. Sistem RTB-Bor funkcioniše sagorevanjem uglja i korišćenjem sekundarne energije iz pirometalurgije bakra, a sistem JKP ”Toplane” Bor dva vrelovodna kotla na ugalj i jedan, koji skoro i da nije radio, na mazut.

Instalisana snaga potrošača Bora, bez industrijskog dela RTB-Bor, iznosi 811 km kvadratnih. Obračun pružanja usluge toplifikacije uglavnom se naplaćuje po m2 registrovane grejane površine tokom cele godine. Stepen naplate opada iz godine u godini i kreće se 50 do 60% ukupne registrovane grejane površine. Dobar deo, pogotovu poslovnog, je isključen sa toplifikacionog sistema, uglavnom na inicijativi korisnika usluga. Ovaj trend se nastavlja intenzivnije u zadnjem periodu.
Toplifikacioni sistem, kojim gazduje JKP ”Toplana” Bor, funkcioniše:

1. Sa niskim vremenskim iskorišćenjem, sa visokim brojem curenja kotlova i vrelovoda i sa smanjenim i neregularnim načinom rada zbog nedostatka uglja, jer vrelovodni kotao ložen mazutom skoro i da nije radio.

2. Stanje vrelovodnih kotlova je veoma loše zbog korozije grejnih površina i stanjenja zida cevi.
3. Vrelovodni sistem je, rakođe, u veoma lošem stanju (početak uvođenja daljinskog sistema grejanja u Boru je prva polovina sedme decenije XX veka), prisutnošću korozije sa vodene i spoljne strane, nezadovoljavajuća toplotna i hidro izolacija. Curenja su skoro svakodnevna što je uzrok zastoja toplifikacionog sistema i gubitka velike količine tople/vrele vode kao i stvaranje velikih troškova održavanja.
3. Pojam ekonomske cene grejanja, koju svi pominju kao argument, je izgubio važnost, jer pod tim pojmom menadžment toplana podrazumeva pokrivanje svih troškova matematički, bez vođenja računa o efikasnosti, organizaciji i upravljanju grejanjem svake vrste.
U skladu sa tačkama 2 i 3, grejna sezona u Boru počinje, po pravilu, sa zakašnjenjem od mesec do mesec i po, a recimo za prošlu grejnu sezonu, ona se završila više od mesec dana pre regularnog završetka. Režim tople vode, umesto predviđenog 140(150)/80oC u primaru i 90/70oC u sekundaru, u sekundaru pada i ispod 40oC u razvodnom delu mreže. S druge strane, od građana (potrošača) se zahteva plaćanje usluga koja nije pružena, a tu se zakon o obligacijama jednostrano sprovodi, uglavnom na štetu građana.

Skupština opštine Bor je 2001. godine donela Termoenergetsko-ekonomski akcioni program (TEAP) čiji je nosilac autor ovog teksta, i predstavlja strategiju razvoja i funkcionisanja toplifikacije u Boru. Na žalost, oni koji sprovode javnu funkciju toplifikacije Bora ”ne znaju” da postoji.
JKP ”Toplana” Bor radi sa velikim gubicima, niskim stepenom naplate, čestom promenom menadžmenta ( za sedam godina je promenjeno osam direktora- po struci od mašinske, metalurške, elektro i tehnološke itd. struke). Politika je, nažalost, ušla na velika vrata, najvažnije, postavljanje direktora je po partijskoj liniji, a ne po stručnim, radnim i kvalifikovanim sposobnostima i kvalitetima. Nabavka uglja i opreme, bar za javnost, je praćena nelegalnim radnjama, a primena Zakona o javnim nabavkama, dosta puta, je i formalno zaobiđena bez posledica po odgovorne.
Prirodni put komuniciranja i upravljanja na liniji Osnivač-Upravni odbor- menadžment je uglavnom prema nahođenju pojedinaca uglavnom nadriautoriteta, ali bez lične odgovornosti i posledica. Nasuprot tome, kolateralna šteta su potrošači uglavnom ni krivi ni dužni. ”Ovde se misli da sve zasluge ima onaj ko je ubrao jabuku, a zaboravlja se da je najzaslužniji onaj ko je posadio drvo”, kako reče ruski akademik P. L. Kapica.
Broj zapošljenih je preveliki prema angažovanoj toplotnoj snazi, realno 2 izvršioca na 1 MW, od toga su 14% sa visokom i višom stručnom spremom, plate zapošljenih učestvuju sa oko 20% u troškovima, a energenti iznad 40%.

Za dovođenje tehničkog sistema toplifikacije Bora u pouzdano stanje potrebno je da se:

▪ uradi strategija sanacije i održavanja na rok od 5 i 10 godina,
▪ obezbede finansijska sredstva za dovođenje tehničkog sistema u zadovoljavajuće stanje,
▪ donese novi Pravilnik o opštim i tehničkim uslovima za izgradnju, korišćenje i održavanje sistema za proizvodnju i isporuku toplote i tople vode,
▪ dovede režim rada toplifikacionog sistema na predviđene radne uslove i poboljšanje energetske efikasnosti kotlova, umesto 60%, na više od 80%, a kvalitet vode u kotlovima i vrelovodnom sistemu uskladiti sa SRPS standardima i takav kvalitet održavati u svim uslovima rada sistema,
▪ uvede edukacija operativaca iz oblasti termoenergetike a ljudi iz menadžmenta još i iz oblasti poslovanja,
▪ uvede sistem naplate po potrošnji toplotne energije,
▪ uradi tehnička podrška izvora toplote u smislu poštovanja strogih evropskih standarda iz oblasti ekologije,
▪ prednost Bora je mogućnost maksimalnog korišćenja sekundarne energije industrije, pre svega RTB-Bor Grupa.
Ukoliko se ne izvrši sanacija sistema toplifikacije, moja je procena, da za par godina neće imati šta da se sanira, a biće priče da je Bor nekada imao sistem toplifikacije i to prvi u Srbiji po stepenu toplificiranosti postojećeg stambenog, poslovnog i drugog prostora (bio bih srećan da se ovaj scenario ne dogodi).

Država, umesto kao tutora nad delatnosšću toplifikacije, treba da regulativno obezbedi uslov za rad i kontrolu ili da to prepusti nekom organu koji će regulisati funkcionisanje toplifikacionih sistema u Srbiji i to: postavljanje kriterijuma i kontrola formiranja cena, ne generalno, nego prema vrsti energenta, razuđenosti i kapacitetu sistema, stroga kontrola energetske funkcionalnosti sistema i slično. Država treba da stimuliše, na neki način, aktivnosti u smislu racionalnijeg gazdovanja tehnikom i energijom, da kreditira, pod povoljnim uslovima, ugradnju merača toplote, redukciju potrošnje energije i ugradnju ili zamenu toplotne izolacije. Takođe, ona mora da uvede tehničku regulativu i pooštri kontrolu nad projektovanjem, upravljanjem i funkcionisanjem sistema toplifikacije. Da donese direktivu o strogom sprovođenju zakona, da bar izbor direktora toplana bude po konkursu.
Projektni uslovi toplifikacije u Srbiji treba da se usklade prema novonastalim klimatskim uslovima. Na ovaj način, i korišćenjem novih materijala smanjiće investicije u gradnji novih sistema toplifikacije prostora.

U svakoj domaćinskoj kući, a tako i u državi, mora da se znaju i prate troškovi utrošene količine energije. Najveći deo u svakoj zemlji odnosi grejanje zgrada i udeo je, uglavnom, u svima sličan-oko 40%. U Srbiji je, međutim, nešto veći: procenjuje se da dostiže do 50%. Preostala polovina potrošnje odnosi se na industriju i saobraćaj. U apsolutnim pokazateljima, međutim, kod nas na grejanje odlazi i više, čak i u poređenju s hladnim skandinavskim zemljma, recimo.

Share

Ostavite odgovor