БИЦИКЛОМ , ЛАГАНО, КЊАЖЕВАЦ – ДУБРОВНИК

Аутор:Саша Тодоровић

Прича о бициклистичком заљубљенику и члану државне бициклистичке репрезентације , Књажевчанину Божидару Јовановићу, Божи Бајсу, започиње оног дана када је са другаром кренуо од родног Књажевца, па све шумама и горама, за пет дана лагане вожње, стигао у Дубровник.

Божидар Јовановић, познатији у Књажевцу као Божа – Бајс, са правом у другом делу свог надимка носи енглеску реч која значи бицикл. Возило на два точка, толико омиљено код рекреативаца,  постало је саставни део живота овог правог спортисте и механичара. Коме год нешто није јасно у вези техничких детаља двоточкаша, ту је Божа.  Божа  није обичан механичар. Он је  звнични механичар репрезентације Србије, а некада и  државе СЦГ.

Рођен  је 1960. године и памти да је први, прави бицикл добио у 5. разреду основне школе. Био је то тркачки бицикл са 10 брзина, што је представљало праву „аждају“ у односу на све  које је до тада возио. Тако се родила љубав…али, не само према вожњи.

– Поправљао  сам бицикле и по томе сам био познат у вароши. Набавка првих бициклистичких дресова у средњој школи, учинила је да мој другар Пера Живковић и ја постанемо озбиљни у тој причи. Наравно, први дресови купљени су, у тада обавезној шопинг – тури, у Трсту, где је било модерно куповати и „старке“, спринтерице и фармерице. Онда је дошла и 1981. година – сећа се Божа Бајс…

Два другара,  споменути Пера и наш саговорник, решили су да оду на море и „малчице“ се провозају до Дубровника. Тако је и било. Преваљена је маршута од Књажевца, преко Сокобање, Алексинца, Крушевца, Краљева, Вишеграда, Фоче, Тјентишта, Гацка, Билеће, Требиња и Дубровника, за „само“  пет дана лагане вожње. Ноге  су их болеле само првог дана, а после је све било лакше.

Године 1984. године  десио се Камп олимпијских нада, где се Божа, уз два тренинга дневно, упознао са Зајечарцим –  постаје  члан Бициклистичког клуба „Тимок. До 2000. године бављење бициклизмом више је рекреативно, уз сталан механичарски рад. Сусреће се са Нишлијима из Бициклистичког савеза,  постаје члан репрезентације СЦГ. Место је по желји – механичар.

Два европска првенства, три Балканијаде, Медитеранске игре у Пескари, у Италији, EYOF у Финској (европски олимпијски фестивал), Светско првенство у Швајцарској, такмичења у Турској и Бугарској. Светско првенство у Аустралији следећа је дестинација..

– Стална екипа од шест возача, тренер, масер и ја, као механичар, чини државни тим Србије. Редовно се иде и на припреме, а  такмичења су, појединачно, прича за себе. Анегдоте су стална појава, као ситуација у којој смо за длаку избегли поплаве, које су нас пратиле на такмичењу у Кошицама у Словенији – каже за „Нове књажевачке новине“ Божа и додаје да је, осим репрезентативног статуса, поносан и на књажевачки Бициклистички клуб „Миџор“ (основан 2007. године). Рекреативно вози до Минићева, Васиља, Бабиног Зуба…

– Љубав према спорту је најважнија особина, која се мора неговати код младих. Када се определе за бициклизам, онда се у ходу решавају и многи здравствени .проблеми. За рекреативни спорт правила нису толико ригорозна, но, да би се неко професионално бавио овим спортом, неопходан је и новац – констатује Божидар Јовановић, алијас Божа Бајс.

Share

Ostavite odgovor