МИНЕР ЉУБИША МИНИРАО СВОЈЕ СЕЛО И СВОЈУ КУЋУ У КРИВЕЉУ

Село има четири рудокопа, али је заборављено и од Бора и од државе

Коп Велики Кривељ

Аутор: Стојан Тодоровић

Међу многима који све чешће, свакодневно, стрепе од минирања на површинском копу рудника Велики Кривељ је и Љубиша Ћосић, пензионисани минер. Село му се зове као и рудник у коме је радио до пре неколико година, а у његовом дворишту, удаљеном мање од 500 метара од највећег рудника борског комбината, испуцали су зидови свих грађевина за становање и смештај стоке.

Минер Љубиша требало је одавно да буде пресељен у ново насеље Бањица, шест километара северно од Великог Кривеља, али му то из Борског комбината још нису омогућили. Не помаже што он упорно понавља да живи у животно опасној такозваној санитарној зони и да је једини који још није из ње пресељен. Као да надлежни не схватају колика опасност вреба тог човека и чланове његове породице, и као да су заборавили да су му последњи пут, још пре четири године, рекли да ће га сигурно преселити „у наредних седам дана“.

Село пуно бакра

Вапије Љубиша Ћосић баш као и његов сељанин Крста Јанковић, такође бивши рудар. Његова двоспратна кућа је у мање опасној мониторинг зони, али су јој зидови такође опасно испуцали од потреса изазваних минирањем. Крста је у Борском комбинату провео 42 године. Жалио се надлежнима, али нико му није помогао. Председник месне заједнице у селу Новица Журкић каже да у Кривељу има 40 таквих невољника, са испуцалим зидовима кућа, стаја и кошева. Мање опасна мониторинг зона са ширењем копа рудника постаје све опаснија. Сељаци и садашњи и бивши рудари све гласније на то упозоравају надлежне, али они још не реагују на прави начин. Ни приближно онако како их обавезује просторни план села посебне намене, усвојен још 29. децембра 1993.године. Тада су Кривељанима врло прецизне гаранције дали и Борски комбинат и држава Србија.

Много хваљени план донет је 11 година после свечаног отварања рудника Велики Кривељ.Говорило се како нико до тада, у целој бившој СФРЈ, није добио тако добар план заштите. Кривељани су били упорни, а и у Бору су имали пуно разлога да буду „попустљиви“ према житељима овог села. И због новог великог рудника и због борске „Јаме“ која досеже и до атара овог села, и због новог рудника „Церово“, чије се отварање овде припремало и због старог каменолома, чији су калцијум карбонат још Французи употребљавали у процесу топљења бакра. Чак четири рудокопа у једном селу, као ретко где у свету! А у њима и у Бору радили су искусни рударски вукови из Кривеља. Село је тада, кад је план усвојен, имало 3 000 становиника, а 500 је зарађивало копајући и прерађујући бакар у великом Борском комбинату.

Бор је своју будућност видео у Кривељу, у рудницима Велики Кривељ и Церово. Велики површински коп у Бору, отворен давне 1903.године, био је тада на издисају.

Очекивао се велики препород села, уз очекивану помоћ Бора, али то се није догодилоИстина, пре 17 година, када је просторни план села усвојен, кренуло је да боље не може бити. Почела је градња новог насеља Бањица, да би се у њега преселили угрожени, и градња новог сеоског водовода. Али, убрзо су стигле санкције, па војна агресија, па неуспеле приватизације Борског комбината. Све планиране градње у Бору и Кривељу су успорене.

А људи одлазе

Рудокопи се шире, а село узмиче. Свакодневно, све више. Време је за узбуну, процењују Кривељани. Зато што мало ко више држи до гаранција и обећања. Кривељани су позвали новинаре да укажу на невоље. Поменутом председнику месне заједнице Новици Журкићу придружили су се угледни Кривељани Драгослав Николић, Паун Јанковић и Драгомир Драгић. Сви су дугогодишњи угледни стручњаци Борског комбината бакра и људи који су се упорно борили да Кривељ добије узорну еколошку заштиту и да се развија упоредо са Борским комбинатом. Алармантно је, веле, да је четвртина села прекривена коповима и јаловином. Да дим из борске топионице бакра ветар наноси највише и најчешће на Кривељ, да прети опасност од колектора отпадних флотацијских вода, од рудничке прашине, од експлозија које „тресу“ грађевине. Број становника смањен је на трећину, комунална изградња замрла.

Онај просторни план је заборављен. Бор и држава дугују Кривељу више од милион и по долара за неиспуњене обавезе. Насеље Бањица није још завршено, сеоски водовод такође .

Кривељ је више него икад потребан држави због бакра, а држава је заборавила Кривељ.

-Тако више не иде – каже драгомир Драгић, човек који је својевремено највише утицао да Кривељани „пробуде“ државне институције да би узеле у заштиту „најбакарније“ српско село. – Сада опет сви говоре о развоју Бора, под државном заштитом, и о инвестицијама вредним око 500 милиона долара, а Кривељ, који Бору сада даје највише бакра, нико више не помиње. Занемарена је и законска обавеза да се кривељски просторни план ревидира, у складу са насталим променама.

Држава је ту обавезу, као главни гарант кривељског порсторног плана прихватила и мора је испунити – поручују Кривељани. И због бакра као стратешпке сировине, и због Кривеља и четири његова рудокопа. Да и Кривељу помогну његовим бакром, а не да га муче њиме.

Предизборна обећања Благоја Спасковског

Председник кривељске месне заједнице Новица Журкић каже да Кривељани сада највише очекују од директора Борског комбината бакра Благоја Спасковског. Уочи последњих ванредних избора у Бору он је два пута боравио у Кривељу, предводећи коалицију са министром Динкићем, и обећао да ће Кривељ „процветати“. Али, изневерио је убрзо пошто није дошао у Кривељ, када је ово село прертрпело велику штету од отровног борског топионичког дима. Узалуд је Журкић слао дописе, звао телефоном . . .

Новинарима се после „бунта у селу“, уместо Спасковског обратио Звонимир Милијић, његов помоћник за квалитет и екологију. Рекао је да има пуно неиспуњених обавеза према Кривељу, али да ће их Бор испунити. У току је припрема елабората о дејству рударских минирања на потресе у селу. Када стручњаци Рударско-геолошког факултета из Београда буду завршили мерења, биће предузете и све друге мере . . .

Кућа Крсте Јовановића
Љубиша Ћосић
Љубиша Ћосић
Share

Ostavite odgovor