RADNICI NIKAD LEPŠE NISU IZGLEDALI

Nešto se dobro i zbilo na jučerapšnjem mitnigu ispred budućeg amfitetra (po Blagoju Spaskovskom ) i aktuelnom Domu kulture – prvi put nakon gradnje, cele dve godine, Rankićeva fontana je – „proradila“. Na njen vrh popelo se nekoliko ovdašnjih hrabrih tgrudbenika sa zastavama radničkog pokreta u Boru dajući na znanje da je bunt protiv novog Zakona o penzijama (ne i njegovom idejnom stvaraocu, jer imena nisu spominjana) na visokom nivou.

Autor: B.Filipović

Svega je bilo  na jučerašnjem okupljanju radnika i penzionera Srbije u Boru, sem  – istinskog bunta protiv pada standarda, siromšatva, otpuštanja s posla, nezaposlenosti, urušavanja privrede, katastrofalne privatizacije. Delegacije radnika odasvud, od Subotice do rudare Resavice i sindikata policije, novinara, zdravstvenih i prosvetnih radnika, rudara Bora, tako su lepo izgledale da ih je bilo milina gledati i – snimati za TV. Ispeglane, raznobojne zastave, čisti, pa se presijavaju na slabašnom jesenjem suncu, šlemovi, nova radnička i ostala odela, odavali su sliku vaspitanih i fer igrača koji ne bi, sad i na ovom mestu, baš puno da se zamere vlastima. Ujedinili se sindikati, pa kao da proslavljaju taj veliki događaj, zaklinju se na vernost i buduće akcije skrojene protiv zapadnih mentora i dušebrižnika. Začula se i po koja psovka, te „dole Vlada“, „dole Krkobabić“, jedanput se oglasilo i čuveno „ua, lopovi“ i, uz smišljene i u oblande ljutitosti smeštene govore, protekao je „mirni i dostoajnstveni protest“. Dok su radnici na  Zapadu , u najevropskijem gradu Briselu, „ginuli“ zahtevajući čiste račune i veća prava, mi smo se zadovoljili „kulturom i odgovornošću“, što nije loša kategorija karektera, ali ne i deletvorna u raščišćevanju nagomilanih nedaća. Jeste predloženi Zakon o penzijama loš, ali on nije proizvod  nečijeg ćefa, nego zahteva nalagodavaca sa strane, jer moramo da se– uz Paradu ponosa i slične parade – prilagodimo njihovim standardima i stilovima života i rada. U suprotnom, ništa nema od EU i sličnih kombinacija.  Radnički protest je na taj način poslužio da se naši budući „koalicioni partneri“ sa Zapada smiluju i uvaže mišljenje naroda i demokrastke vlasti u vrhu koji , eto, ispada jednodušno, žele dobro građanima, najviše sadašnjijim i penzionerima koji dolaze. Ovaj protest posluižio je vlastima, i nikom drugom kako bi navodno mogli nešto da „izboksuju“ za svoje radnike pred EU. Pustiti zaposlene pre radnog vremena, a protest zakazati u „najbolje vreme“, u 14 sati, samo je smišljena varka za odlazak na miting, verujemo, „naručenog“ nezadovoljstva. Ko je dobio zastavu, on je i stigao, ko nije , od zaposlenih u RTB do onih u zdravstvu, prosveti, policiji, otišao  je kući ili se „pričestio“ u obližnjoj birtiji izgleda da je „dostojanstveni skup“ pratilo više ljudi sa strane nego Borana.. Tek parole kako su bile jalove i neinventivne, napisane u odajama sindiklalnih funkcionera, tek, sem izuzetaka, bledih govorancija. Da nije uvek energičnog i istinoljubivog Dragiše Trujkića , možda još jednog, dvojice, besednika, ni jučerašnji skup ne bi pobudio značajniju pažnju.  Navodne pretnje poretestima u Beogradu i Novom Sadu samo su, čini se, plod ličnih ubeđenja pojedinih sindikalaca koji su se duboko uvalili u direktorske kabinete provodeći dane, pa i godine u ćaskanju i gledanju svog posla. Nema više onog revolucionarnog, jakog sindikata, nema  onih lidera i tribina od kojih vlast zazire čim progovre bilo koju istinu. Vremena se jesu – i to nagore – promenila, ali zamajavanje naroda ostalo je kao zla kob nad Srbijom.

Nego, nešto se dobro i zbilo na jučerapšnjem mitnigu ispred budućeg amfitetra (po Blagoju Spaskovskom ) i aktuelnom Domu kulture – prvi put nakon gradnje, cele dve godine, Rankićeva fontana je – „proradila“. Na njen vrh popelo se nekoliko ovdašnjih hrabrih tgrudbenika sa zastava radničkog pokreta u Boru dajući na znanje da je bunt protiv novog Zakona o penzijama (ne i njegovom idejnom stvaraocu, jer imena nisu spominjana) na visokom nivou.  Kao da i taj nesrećni novi Zakon nisu pravili eksperti iz Beiogarada i valadajućih garnitura. Kao da je iz zemlje iznikao i sad radnici Srbije treba da izlaze na ulice i trgove da bi ga prekrojili i učinili život lakšim zaboravljajući da je kreator svega toga aktuelni Krkobabić , kako neko reče, sa svojom porodicom na čelu kolone. Gde je Rasim Ljajić, pa da objasni zašto je uopšte trebalo to i takvo predzakonsko pisanije.  Znaju li ONI da ovi vajni protesti mnogo koštaju i da  će na kraju pobediti opcija u kojoj je i on vesnik današnjih pogubnih privatizacija i privrednih krahova. Suština je u nezdravoj ekonomiji i tajkunima. Protiv toga se treba svim silama boriti. Zakone će pročešljeti predstavnici naroda u Skupštini, jer to im je i jedini posao.

A na jučerašnjem kobajagi uspešnom protestu koji – iako se ne nadamo tome –  ništa novog neće doneti –  RADNICI NIKAD LEPŠE NISU IZGLEDALI.

Share

Ostavite odgovor