Шипурком у центар света

Предузимљиви Топлица Игњатовић сетио се, у Словенији, како да и коровом почне обнову опустелог књажевачког завичаја

Аутор: Стојан Тодоровић

Топлица Игњатовић
Топлица Игњатовић

Четврта „Шипуријада“ у Новом Кориту, код Књажевца, била је истински међународна јер су се на њој овог октобра, поред многих Тимочана и давно одсељених Корићана, окупили и радозналци из Италије, Словеније, Аустрије, Хрватске, Босне и Бугарске.Довео их је у ово остарело  и забрињавајуће опустело село на Старој планини Топлица Игњатовић, Корићанин, иницијатор „Шипуријаде“ и човек који својим уметничким рукотворинама у стаклу и керамици већ дуго помаже амбициозним и пословним Словенцима. Захвални су му посебно житељи села Олимја, у предграђу Рогашке Слатине, што је запажено помогао да ово село прошле године и званично буде проглашено најлепшим у Европској унији.

Одушевљен мајушним планинским Олимјем у Словенији, чији је житељ већ осам година, светски познати дизајнер Топлица је своје завичајне Корићане пре четири године позвао у „Шипуријаду“, а овог октобра он је овде, на добро посећеној светковини – са Божином Јовановићем, најстаријим и најпознатијим Корићанином – положио камен -темељац будућег градског насеља на овом простору, у будућем центру света. Убеђен је, као и старина Божин, да ће Ново Корито, превасходно на производњи „ситница“ од стакла и керамике, до 2022.године постати  туристички град“ за дивљење“, а он његов први градоначелник . До тада Корићани ће се и даље окупљати на „Шипуријади“ и смишљати и разне друге пројекте за обнову. Сарађиваће и са „Подравком“ из Копривнице у Хрватској, чије представнике је Топлица овде довео овог октобра.

Кад су могли Римљани

Годинама је Топлица Игњатовић размишљао како да помогне посусталом родном селу. Још од када је као сиромашак, од оваца, кренуо, пре 40 година, у Рогашку Слатину, са стипендијом, да учи стакларске занате, како би добио посао у зајечарском „Кристалу“. Открили су Словенци тада у њему несвакидашњи дар за декорацију и дизајн. А 2002.године Топлица им се, као добродошао врхунски стручњак, поново вратио. Стицајем разних околности, некада моћни зајечарски „Кристал“ отишао је тада у стечај и ликвидацију.

У међувремену, сиромашно чобанче из корићанске фамилије Тицин, радећи у „Кристалу“ и примајући стипендију, завршило је у Београду, као најбољи студент, Академију примењених уметности, на катедри за керамику и стакло. И постао је неприкосновени шеф Дизајнерског центра „Кристала“, који је тада извозио на све континенте, и водио зајечарску школу за ликовне таленте…

-Али, свега тога , сећа се сада Топлица Игњатовић, не би било да се 1970.године у мом животу није појавио покојни Србољуб Сиба Цветковић, тадашњи директор зајечарских „Неметала“ и отац садашњег српског премијера Мирка Цветковића. Зајечарска градска деце нису желела да приме стипендију и да се школују за стакларе у Словенији па је Сиоба кренуо у његово и моје родно Ново Корито –  где му је отац Мирко давно био учитељ а затим 1941. године, као познати просветар  и родољуб, страљан у крагујевачким Шумарицама са својим ђацима – и, међу будућим радницима, пронашао и мене.

То познати стручњак никада неће заборавити. Зато и он жели да помогне сиромашнима и немоћнима. Зато је покренуо и „Шипуријаду“. Да се корисно употреби коров, који се уселио и у дворишта напуштених кућа, и да  одсељене врати у село. Зато жели да изгради и мноштво радионица у Новом Кориту за произвоњу уметнички уникатних предмета од стакла и порецелана. Све је то већ скицирао и кренуће у реализацију 2012.године.

Верује да ће успети, а убеђује и друге у то. Подсећа да су на овом простору још пре две хиљаде година Римљани имали 200 радионица за производњу накита од злата и сребра, од руде коју су овде копали. Податак је, вели, поуздан јер га је у својој књизи објавио његов друг истраживач Миодраг Велојић, из оближњег села Репушнице. Кад су могли Римљани…

Да претекну и Олимје

-Не чуди ме што многи у овој мојој замисли виде утопију, али ја сам заиста чврсто уверен да је моја идеја остварива – изјавио је за „Политику“ Топлица Игњатовић. – У најкраћем, када све папире будем средио, расписаћу, већ 2012. године, велики конкурс за пријем ученика у моју школу у Новом Кориту. Тамо ће до тада бити пресељен и мој атеље и изграђене прве радионице. Верујем да има сиромашне деце, као штп сам ја био, жељне хлеба и посла, и да ће доћи овде из Тимочке крајине и целе Србије. Да уче, раде и и живе у новом урбаном насељу. Више успешних и пословних људи већ је обећало финансијаку помоћ мом пројекту, зато што мисле као и ја, и што у томе виде и своју зараду.

За продају произведених униката лично, већ сада, гарантује Топлица Игњатовић. Уверен је у своје огромно искуство, енергију и пословне везе. Све је то учио и још учи у Словенији. У детаље, зна како је успело Олимје, у коме сада живи. И како тамошња домаћинства успешно приватно производе врхунску чоколаду и пиво, и гаје нојеве и јелене, и печурке, и боровнице. И како тамо долазе туристи из целог света да виде рајску лепоту. И тамошњи самостан и његову прастару апотеку (међу три најстарије у Европи), и град вештица, и да уживају у голф теренима. Његових предмета од стакла и порцелана нема увек колико их туристи траже.

Тако ће за двадесетак година, убеђен је Топлица, бити и у његовом родном Новом Кориту. Овдашњем сеоском туризму погодоваће и то што се на Старој планини увелико гради туристички центар „Бабин зуб“, будући највећи у Србији и на Балкану.

Ето прилике да књажевачко Ново Корито и претекне узорно Олимје у Словенији. И да се говори како је баш овде центар света.

Share

Ostavite odgovor