Неподобан због „Светoг jeзиka влaшког хлeбa“

Аутор књиге  је прокажен, а за директора музеја у Мајданпеку изабран партијски „друг“ без квалификација и радног искуства

Аутор: Стојан Тодоровић

Због књиге „Свети језик  влашког хлеба“, која још од прошле године изазива пажњу научне јавности у свету, о чему је писала и „Политика“, њен аутор Паун ес Дурлић доживљава ових дана у завичајном Мајданпеку непријатности и понижења.

Обрт је невероватан јер су му ти који га сада киње недавно честитали што је великим пројектом о оособеним влашким обредним хлебовима и влашким поманама – у који је уложио 25 година помног проучавања, а из кога је настала и поменута књига – доспео  у жижу интересовања светске етнологије, а затим одбили да га изаберу за директора овдашњег завичајног музеја.

Када се књига у електронском издању, пре готово годину дана,  појавила на Интернету и када су се за њено штампање веома заинтересовали Немци , Румуни и Шпанци, Дурлића су позвали из месног одбора Г17 плус и понудили му да, као нестраначка личност, буде њихов кандидат за директора локалног музеја. Због тога што је том институцијом, чији је оснивач, већ успешно руководио, што је успешно руководио пројектима истраживања археолошких локалитета на Власцу и „Лепенском виру“, што се борио да „Лепенски вир“ коначно добије праву заштиту, што је истражио и проучио сто влашких помана у 70 влашких насеља у источној Србији (о томе је сачинио 30 000 фотографија и направио 140 компакт дискова и два етно филма), што је проучавао и објављивао сазнања о влашкој народној уметничкој традицији. . .

И када је Дурлић, једини квалификовани кустос у мајданпечком музеју, прихватио кандитатуру, обавештен је, убрзо, да су локални челници у Г17 плус („задужени“ по међустраначком споразуму за културу) одлучили – другачије. Повучена је кандитатура хваљеног прегаоца а за директора музеја мајданпечки парламент изабрао је човека из Г17 плус, без одговарајућих квалификација и без икаквог радног искуства.

Нови директор има средњу машинску школу, а изабран је за челника музеја тако што је најпре измењен статут музеја. Остала је одредба да је за  место директора потребан факултет, али је додато да директор може бити и особа са трећим и четвртим степеном стручности (средња школа) и да зато није потребно радно искуство.

Несуђени директор познати етнолог Паун ес Дурлић обавештен је да му је (наметнута) кандидатура пропала због књиге. Није, наводно, згодно да њоме потпирује влашки национализам у време кад спорови о Власима – да ли су атохтона етничка групација или румунска национална мањина – опет „дрмају“ Србију.

Дурлићу, у ствари, сада беспризорно и неосновано политички подмећу влашки национализам. А он, у ствари, упорно афирмише Влахе као „особену људску заједницу“ која управо са Србијом жели да уђе у Европску унију. Да би том великом свету та мала заједница приказала аутентичну и атохтону културу што би био повод да се у Мајданпеку оснује Музеј влашког хлеба. И да се влашки обредни хлеб стави на Унескову листу „Живих људских ресурса“.

Да ли је све то за што се бори Паун ес Дурлић национализам и да ли он, заиста, „урушава“ Мајданпек и Србију. Или ће пре бити да партијски људи не разумеју његове пројекте које је свет већ препознао као изузетне и универзалне.

Share

One thought on “Неподобан због „Светoг jeзиka влaшког хлeбa“”

  1. Potpuno je neshvatljivo sta nam se iz dana u dan desava sa „partijskim kadrovicima“.Ma koliko covek pokusavao da neke stvari prevede u neku „svrsishodnost“ promena kadrova sirom istitucijalnog sistema,neke stvari ne moze da shvati ni razume ni obican ucenik iz osnovne skole! Ako se kao u ovom slucaju-„makne“ sa mesta direktora lokalnog muzeja covek,koji je ceo svoj radni vek, sto zavrsenom strucnom skolom ,sto svojim delima u okviru svog radnog mesta, zasluzio divljenje i bar skromne javne pohvale,on dozivljava ovo sto dozivljava.Da bude zlo jos vece,pripisati nacionalizam coveku,koji je svim svojim bicem predodredio poslu kojim se je bavio,knjigama koje je objavljivao i to na koje teme? Sramota i zalost kojim putem ide nasa zemlja,nasa Srbija! Ima li imalo pameti kod onih koji nacionalizam vide u svemu onome cim se spomene nesto „Vlasko“? Zar trebamo svi koji sebe smatramo Vlasima da se odreknemo toga sto jesmo? Trebamo li da se toga stidimo ili sta vec gospoda iz partijskih miljea ocekuju od nas? Sta od nas traze vise? Hoce li se neko od Vlaha odreci svoje kulture,svojih kulturnih vrednosti i tradicije? Hocete li da ukinemo ili se odreknemo svojih oceva,deda i baka pa i nas samih kada su u pitanju mnoge stvari koje bitisu u nasem vekovnom postojanju,kao sto su „Vlaske pomane“ recimo! Verujte mi -necemo i ne mozemo! Da li je svaki Vlah koji u svome domu i dalje za pokoj duse svog clana porodice priredjuje „pomane“-po Vama nacionalista? Sta tu ima nacionalistickog? Vidite li Vi nesto,gospodo politicari, sto niko drugi ne vidi? I cemu sveukupno vode ove vase nebuloze sa partijskim postavenjem kadrova sirom svih organa i organizacija? Dokle cete postavljati na celu medicinske ustanove-saobracajnog tehnicara, na celu neke kulturne ustanove-gradjevinskog inzenjera,….. ima li po vama sve ovo smisla? Naravno da Vam nije tesko promeniti i izmeniti statut bilo koje institucije kako bi ste zakonski stvorili uslove za ustolicenje „Vaseg“ kadrovika, ali pitate li se dali saobracajni tehnicar moze da donese sud o tome da li je babica pravilno porodila neku trudnicu? Da li ce moci gradjevinski inzenjer da donese neki sud o tome koje ce knjige biti porucene u nekoj bibljioteci? Elem,hoce li neki masinski tehnicar,vasa „zverka“, umeti da razlikuje koje su muzejske skulpture iz neolita ili ranog rimskog perioda???? Naravno, nadamo se da ste vodili racuna u ovom slucaju o tome da nije slucajno Vas masinac „Vlauca“? Ako jeste odmah ga smenite,jer su Vlasi nepodobni, a postavite nekog sumara za kustosa muzeja,samo da ne bude Vlah! Jadno i bedno ma od koga da je !

Ostavite odgovor