Novi srpski grb bez uticaja nemačke heraldike

Vlada Srbije je na sednici 11. novembra usvojila redizajnirani grb Srbije, koji je posle 120 godina prvi put u skladu sa srpskim heraldičkim pravilima i Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne.

Prvo rešenje datira iz 1882. godine, kada je Srbija proglašena kraljevinom. Po odluci kralja Milana Obrenovića na štit je postavljen beli dvoglavi orao spuštenih krila iz Srednjeg veka kome je na grudima umetnuti štit kneževine, čuveni krst sa četiri ocila, a između nogu dva zlatna krina, takođe naše obeležje iz Srednjeg veka. Tako se, u simboličkom smislu, novovekovna Srbija konačno povezala sa srednjovekovnom.

Štit je postavljen u vladarski paviljon, vrstu plašta koji se može koristiti za državne ili kraljevske grbove. Iznad štita i paviljona je postavljena moderna evropska kruna, kao simbol stare državnosti. Rad na grafičkom izgledu grba tada je poveren Austrijancu Ernstu Kralu koji je uradio moderno grafičko rešenje, ali pod velikim uticajem moćne nemačke heraldike, i nimalo nije u duhu naših istorijskih primera, piše današnji “ Blic“.

Zbog burne istorije, grb se menjao, a jedno vreme nije ni bio u upotrebi i tek 2004. godine je preporukom Narodne skupštine vraćen jedini pravi srpski grb, onaj iz 1882. Posle usvajanja Zakona 2009. godine, Vlada Srbije je poverila “redizajn” grba našem poznatom heraldičaru profesoru Ljubodragu Grujiću da u saradnji sa predsednikom Srpskog heraldičkog društva „Beli Orao“ Dragomirom Acovićem i komisijom isprave nedostatke na grbu da bi konačno mogao da bude u skladu sa Zakonom.

– Zadatak je bio vrlo odgovoran, bilo je potrebno ispraviti laiku nevidljive greške akumulirane u proteklih 120 godina na grafičkom izgledu grba, a pri tom se držati jasnog opisa grba u Zakonu kao i naših istorijskih primera. Redizajn orla je bio najizazovnija i najkontraverznija stavka na kom smo radili dva meseca. Usvojeno rešenje orla je inspirisano domaćim grafičkim rešenjima iz prve Jugoslavije i modernim rešenjima Srpskog Heraldičkog Društva u poslednjih dvadeset godina – kaže za “Blic online” Ljubodrag Grujić, profesor, heraldičar, potpredsednik društva srpskih grbonosaca “Miloš Obilić” i član više heraldičkih udruženja u zemlji i inostranstvu.

Share

Ostavite odgovor