GRADIMO TETAR,VRATIMO FUDBAL, UDOMIMO STARE

Povod: TV Bor, 1. decembar 2010.,  emisija Aktuelnosti, gost Blagoje Spaskovski

Autor: B.F.

Foto: D.P.

Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor, u sinoćnoj emisiji RTV Bor Aktuelnosti, još jedanput je, u svom prepoznatlljivom maniru, upoznao javnost sa svojom i strategijom lokalne i šire vlasti gde on, ne samo sa mesta u RTB, poseduje očigledan uticaj. U maniru velikog dobrotvora i dobričine , ali i vizionara i mislioca, govorio je o Boru danas i sutra, o sadnji cveća na hladnoj jesenjoj kiši, gradnji tetara i omladinskog kutka u Domu kulture, umivanju grada, o saobraćajnom kružnom toku i „rudaru na struju“, o inevsticijama i razumevanju države za zajmove, o brzom dolasku glavnih šefova Svetske banke u Bor i planovima o podizanju malih preduzeća, te o ekološkim sanacijama, otvaranju radnih mesta u trgovini i još nekim novim  preduzećima. Napomenuo je da ima i zlobnika koji ne misle kao on, ali je njih samo jedna do dva odsto, što, ruku na srce, i nije naki procenat.

Ovom prilikom samo reč-dve o priroritetaima, a to su, po Spaskovskom, prvo amfitetar, drugo, vraćanje stare slave FK Bor i treće – gradnja Doma za stare na Strelištu, najlepšem vidikovcu ovog grada. Zanimljivo. Uostalom, zašto ne podržati ove projekte i ideje. Ukoliko neko ima novih predloga, veli Spaskovski, neka donese pisamce na portirnicu generalne direkcije RTB i brzo će uslediti reakcija. Da ne bi šetali po ovoj hladnoći koristimo mogućnost elektronike i najhitnije „šaljemo“ dopisnicu, s kratkim sadržajem.

„Politika“ je danas objavila da će „Kapija Bora“  biti brzo preuređena u Inkubator centar sa lokalima i garažama, prstorom za zabavu mladih i još ponečemu. E, to je doista prioritet.  Ukoliko se dobije tih 700.000 bespovratnih evra od Svetske banke uložiće se – u  „Kapiju“. Odlično. Iako u spomenutim novinama piše da je pokraden bakarni krov , trerbalo bi da je 70 odsto tog bakarnog lima probnađeno i smešteno negde u krugu kombinata bakra. Nego, kad je već reč o omladini i sportu, zašto se ne zainteresujemo za Sportski centar. Taj i takav, funkcionalan i lep objekat, upravio je građen za mlade. Kancelarija za mlede u bivšem „Tetaru“ Doma kulture je sitnica za prostore u najvećoj sprostkoj kući u unutrašnjosti Srbije. Ne čine zgrade i zidovi grad većim i prijatnijim, ni okovana pozlata motela i hotela, nego ljudi koji tamo rade i stvaraju. Ovaj princip trebalo je – i treba – primeniti i u slučaju hotela „Jezero“ i celog tog kompleksa. Zar Borsko jezero nije prioritet. Svaka čast fudbalu i devetdecenijskom FK Bor. Zar Zlotske pećine nisu prioritet. Zar napušteni grad na Crnom vrhu ( pa bar jedno zdanje da se završi ) nije u prvom planu. Tek da ne spominjemo ostavljeni i očerupani Mulen ruž, stambene zgrade kod direkicje „Centroistoka“ koje su iznikle zahvaljujući Rudnicima bakra Bor u vreme kad je, ako se dobro sećamo, Spaksovski bio direktor. Kako da niko ne zaustavi ruženje gardskog parka i gradnju od koje će koristi imati samo povlašćeni pojedinci? Godinama se preko puta Doma zdravlja legu zimije i žive porodice. Hoćemo li se ozbiljnije setiti aerodroma i sumnjivo rasprodate Brestovačke banje u kojoj ni obnovljeni dvorac nikome ne služi. I to su pitanja o kojima je trebalo sinoć govoriti. Direktor je podsetio da se daanas u pidžami može gledati TV Bor, jer je grejanje – napokon – kvalitetno. To zaista nije baš tako i to svako zna. Nije li bilo valjano napomenuti kolika su zaduženja RTB i javnog sektora, ko će to, kako i kada vratiti i vraćati. Daj Bože da se udvostruči i za tri godine utrostruči proiozvodnja bakra i da  RTB ne posluje s gubicima uprkos fantastičnoj cenni bakra u svetu.

Ovako se stiče utisak da novinar u studiju nije ni bio potreban. Direktor priča što mu milo aludirajući na obavezni optimizam, neophodnost osmeha i vere u bolje sutra istovremeno  zaboravljajući – de li je to samo privid – da se teško živi i da neće skoro biti boljitka.O tome se glasno govorii i u vrhu države i Republike. Dobre namere Spaskovskog i njegovih političkih i ostalih istomišljenika i sledbenika jesu za poštovanje, ali bi kao melem na ranu došao i po koji trenutak relanosti i snažnije istine ma kakva ona bila. Svi smo mi, kako ko, emotivni i volimo ovaj grad i ovu zemlju jer nemamo rezervne gradove i države, ali nemojmo se tako čvrsto držati one stare i odavno prevaziđene akcijaške parole „Budimo relani,uradimo nemoguće“.  Naravno, pod uslovom da nije reč o sve prisutnijem političkom marketingu.

Share

Ostavite odgovor