ČEHINJA S PUNO SRPSKE DUŠE

BOR: 29.decembar 2010.

Boranka Lenka Matić, slikar i keramičar

Lenka Matić u svom, Banjskom polju...
Lenka Matić u svom, Banjskom polju…

Autor: B.F.

Kada je pre 30 godina došla u Bor iz Novog Bora, 80 kilometara od Praga i udala se za profesora Miloša Matića, Lenka, lepa Čehinja, nije verovala da će je životni puti odvesti u svet umetnosti, najpre  u slikarstvo, a potom i oblikovanje keramike. Zaposlila se u Specijalnu školu „Vidovdan“ , bila sekretar. Kasnije, od 1999. godine uzima  novac Nacionalne službe zapošljavanja, zapostavlja slikarstvo, i ulaže u mašine za pečenje gline i karamiku.

– Spojila sam lepo i praktično. Od slikarstva ne može da se živi. Karamika je nešto drugo. Ne može puno da se zaradi, ali može da se iskaže i , uz poznavanje marketinga, obezbedi bar minimalna plata- veli Lenka pokazujući najnoviji katalog s izložbe nazvane „Mačkasto“ u borskom Muzeju rudarstva. Bila je to njeno drugo samostalno izlaganje.

Slađana Đurđekanović Mirić, likovni kritičar ističe da Lenkino izražavanje nije vajarsko modelovanje, ona primenjuje principe „ravne ploče“ ili utiskivanja. Ona poseduje, naglašava Đurđekanovićeva, obillje ideja, maštovitost, stvara različite forme. Koristi i različite vrste gline i tehnike dekorisanja.

– Predstvaljala sam Udruženje likovnih stvaralca „Vane Živadinović Bor“ na smotrama u Beogradu, Zaječaru, Majdanepku, Knjaževcu, Donjem Dušniku, Sokobanji, Negotinu. Radovno izlažem na međunarodnoj izložbi „Žene slikari“ u Majdanpeku, učestvujem u slikarskim kolonijama širom Srbije. Ima i priznanja. Osvojila sam prvu nagradu za suvnir u Sokobanji i treću za suvenir Đavolje varoši- priča Lenka.

Njeni suveniri u metalu ili gipsu, predmeti u keramici rado su viđeni i na etno manifestacijama u istočnoij Srbiji, svuda gde se pojavi. U banje odlazi svakog leta, najviše u Brestovačku, jer tamo, u naselju Banjsko polje kod Bora, ima kuću i provodi najviše vremena. Stvara i u borskom ateljeu, među koleginicama koje se bave vezom, pletenjem, tkanjem.

– Pokušavam da u svako delo utkam i deo moje srpske duše. Retko ko bi rekao da sam Čehinja kada pogleda moje radove. Ipak, volim i svoj, rodni kraj i često, pogotovu zimi, odem tamo, Volim da skijam. Suprug je profesor fizičke kulture i voli sport, tako da nam i to „leži“. Imamo dvoje dece. I oni će jednog dana mojim stopama. Već se vidi da naginju  vajarstvu, slikanju. Možda će biti sportisti, Miša ih upućuuje na spoprtske terene. Polako, biće za sve vremena. Bože zdravlja – govori Lenka ne zaboravljajući da  podseti kako je njen srećni trenutak bio i susret u beogradskoj Knez Mihajlovoj sa princezom Katarinom.

– Od srca sam joj stegla ruku i poljubila je.  Ta žena, Grkinja, naverovatno mi je draga. Valjda što neizmerno volimo Srbe i Srbiju. Moguće je da se jednog dana nađemo i u  mojoj Brestovačkoj banji. Karađorđevići u banji imaju sjajan, veličanstven dvorac – s oduševeljenjem kazuje naša sabesednica naglašavajući da je i vredna domaćica i da s istim zadovoljstvom sprema srpska i češka jela.

Na rastanku procedi kao za sebe:

-Ja sam vam, ljudi, Čehinja , ne s ono malo, nego s puno srpske duše. Verujem da će me svi razumeti.

Borski rudar

Na trećoj republičkoj izložbi suvenira, održanoj krajem novembra ove godine u Leskovcu, Lenka je dobila prvu nagradu za originalno delo „Borski rudar“ u keramici. Konkurencija je bila izuzetno jaka, pojavillo se više od 300 suvenira iz Srbije i Makdonije.


Share

Ostavite odgovor