СВИ СМО БИЛИ ЗБУЊЕНИ

Бор, 1.март

Љубиша Мирош, инжењер из Бора, опет би се вратио у Либију

Љубиша Мирош, први с лева с колегом у Триполију...
Љубиша Мирош, први с лева с колегом у Триполију…

Извор: Правда, аутор: Б.Филиповић

Иако је радио само две и по године у „Ваха“, либијскох нафтнној компанији у Триполију, Љубиша Мирош, електроинжењер из Бора, не може да заборави колеге пројектанте и пријатеље, либијски народ с којим се искрено здружио и спријатељио. Међу првима, у прва наша три авиона, стигао је у Србију.

-Утисак је да смо сви били збуњени. Одједанпут је завладала конфузија. Нико није знао шта се дешава. Свако је осетио језу и страх. Два дана пред полазак за Србију прво изненађење било је на послу. У фирми се појавило само десет, двадесет Либијаца. Нигде ни шефова. Из чиста мира увукао се неспокој. На ТВ се прича свашта. Да човек не поверује. Одемо у капм пре радног времена. Дођоше возачи и донеше наше псаоше. Неки од наших одлазе у град. Полиција их контролише. Нисам излазио, плашио сам се пљчаке, или било које друге непријатности- прича Љубиша журећи да оде у Ниш код брат како би средио утиске.

Триполи...
Триполи…

Наш саговорник хвали српску амбасаду у Триполију. Каже да су све учинили да помогну нашим људима. Никоме се није искушавала судбина. Свако је веровао да ће се лако вратити уколико се укаже прилика.

-На аеродрому је владала паника. Гомиле Египћана и Тунижана правило је чврст бедем и стварало хаос. Нико није могао да се пробије. Од некуд су се појавили полицајци са великим моткама. Почели су да разгрћу масу. То никад до тада нисма видео. Ударали су по торбама, не по људима, јер од те гомиле нико није могао да се докопа аеродрома. Полицајци су почелин да вичу: Сербиа, Сербиа… Створио се коридор и однекуд много наших. Свака част нашим властима. Најорганизованије смо отишли из Триполија- говори Љубиша наглашавају ћи да је Либија за њега, и не само њега „ рај на земљи“. – Народ је опуштен, атмосфера топла, дружељубивост на сваком кораку. Поштени су и искрени. Негују највредније у животу, првенствено породичну традицију. Јер, за њих је породица светиња. Ставови су им исправни. Понашају се као наши преци од којих и данас заиста имамо много тога да научимо.

– Волео бих, ако се атмосфера смири, поново у Либију, мада не верујем да ће до тога доћи и да ћемо се окупити. Стално ми је на уму рат у Србији и сличност у целој причи – истиче наш сабеседник упозоравајући да неке стране телевизије не приказују ни делић истине, што, сматра, није исправно и не служи никоме на част.

Share

Ostavite odgovor