ČUVANJE DECE JE ANĐEOSKI POSAO

Bor, 8.mart

Gorica Radmilac iz Bora, pravnik i sudija bez posla, majka petoro dece

Autor: B.Filipobić

Snimio: M. Antić

Prvo dete rodila sam u 25. godini života. Oduvek sam želela da  imam veliku porodicu, puno dece. Dok smo se suprug Nebojša i ja zabavljali u šali  smo govorili kako ćemo imati petoro dece i , eto, želja nam se ispunila. Hvala Bogu da je tako. Drugu devojčicu rodila sam u 28. ,  treću u 29. godini, tako da sam za svoj 30. rodjendan bila majka tri napredne, zdrave devojčice. Malo su porasle, počele da traže batu, pa sam im  rodila brata u 33., a još jednog batu u 37. godini. Svi su medjusobno jako vezani. Podržavaju se i pomažu u školskim obavezama – priča Gorica Radmilac, majka danas odraslih petoro dece, pravnik i do nedavno sudija Opštinskog suda u Boru  naglašavajući da deca u velikoj porodici  nauče da budu tolerantni, popustljivi, nesebični, strpljivi, da poštuju “starijeg brata”. Te osobine, podseća Gorica, čine čoveka zrelom, odgovornom osobom.

-Najmlađi Bogdan ima devet , Kristijan na leto puni 13, Andjela 17, Izabela 18 , a Monika 21 godinu. Jeste, Bogdan je još dete, ostali ulaze u pubertet ili su u jeku puberteta, a najstarija ćerka je već formirana ličnost. Različita su im interesovanja, potrebe, ali svima je zajedničko da zahtevaju puno ljubavi, razumevanja, podrške i kontrole. Ne zato što u svoju decu nemamo  poverenja, izuzetno su dobri i ne bi nikada namerno učinili nešto loše, ali je sredina i okruženje takvo da stalno moramo da budemo uz njih. Zbog toga sam večito budna i oprezna, stalno pratim da li ih sa neke strane vreba opasnost.  Mora mnogo da se razgovara i brine o njima . Jer, loše dete je kao trula medju zdravim jabukama. Volim svu decu na svetu, ali meni je obaveza da brinem o svojih petoro, pa to i činim. Čuvanje dece je andjeoski posao , meni je zadovoljstvo da im spremam hranu, sokove, da ih sve redom  učim da budu zdravi, da se osećaju dobro. Sigurnost im  prija u svom domu, u svojoj porodici. Dobro znaju da ih neizmerno volimo- kazuje naša sagovornica.

Dan majke Gorice  počinje sa  polaskom dece u školu. Trenutno nema posao, pa -im prilježno spremi doručak, isprati ih u školu, porazgovara o obavezama. Tek posle toga je doručak za “ekipu” koja popodne odlazi u školu, potom sledi spremanje ručka.

-Imamo ogromno poverenje u našu decu,  naučili su  da je laž nešto odvratno i ružno. Znaju da neće nikada biti kažnjeni batinama ili nekim drugim vidom nasilja. Svaka oceana je za djaka, tešim ih ako su ocenjeni ispod njihovog očekivanja.  A svi su izuzetni djaci. Kažemo im da pruže najviše što mogu, da daju maksimum u svemu što rade. Monika je druga  godina Pravnog fakulteta u Beogradu, Izabela je “vukovac” treće godine Srednje muzičke škole u Kragujevcu-odsek klavir, dobitnik je više nagrada na takmičenjima, Andjela je “vukovac”, druga je godina Gimnazije , završila je nižu Muzičku školu-odsek violina, član je kung fu kluba “Zmaj” u Boru, jedno vreme je bila i trener mladjima, Kristijan je šesti razred Osnovne škole “3 oktobar” , odličan je, sjajno svira gitaru i trenira plivanje, Bogdan je najmladji, treći je razred osnovne, odličan je, svira flautu, član je Karate kluba Bor, ima puno medalja sa raznih takmičenja. Dan je ispunjen obavezama , malo je vremena za igru i druženje, ali to malo je  slatko. Meni je dan uvek kratak – kaže Gorica dodajući  da je stroga  u vaspitanju  i da od dece “izvlači” ono što je najbolje kako bi im se “ukorenile” najvrednije moralne osobine.

Naša sagovornica, nakon male pauze, zagledana u daljinu prozora dnevne sobe, nastavlja monolog:

-Navikla sam puno da radim, ništa mi nije teško. Lepo se osećam kao majka petoro dece. Suprug je doktor ekonomskih nauka, specijalista za elektronsko poslovanje, primeran roditelj. Nikakvu pomoć nismo dobili od države, ni obdanište, ni besplatne knjige. Jedino je Bogdan od opštine “počašćen” sa 3.000 dinara, jer se potrefilo da je rodjen za Novu godinu . No, budućnost svoje dece ne vezujem isključivo za ovu zemlju, za odredjen posao ili status. Volela bih da budu dobri ljudi, da ostanu u svojoj veri, da imaju srećnu i zdravu porodicu, da rade ono što vole i da žive od poštenog rada. Nadam se da će za Srbiju doći bolji dani. Nisam prošla sudijski reizbor krajem 2009. Zašto? Rezultati rada bili su mi bolji od proseka celog suda. Nisam član ni jedne političke partije, možda zato i nisam bila  podobna…

S dobrim muževima više dece

-Suprug mi pomaže oko dece. Volimo da čitamo , imamo svoju kućnu biblioteku,  i deca su nam  ljubitelji dobre knjige. Danas nije lako odgajati decu. Imala sam sreću da moj suprug voli decu, svakom detetu smo se isto radovali, i prvom i petom. Ubedjena sam da bi žene više radjale ako bi imale podršku svojih muževa- govori Gorica Radmilac.

RIZIKOVALA ŽIVOT

-U  prvoj trudnoći urolog je savetovao da  ne rodim, jer je postojala opasnost da mi otkažu bubrezi. Nisam mnogo razmišljala. Rešila sam da rodim pa šta bude. I hvala Bogu, sve je prošlo u najboljem redu, bubrezi su, nakon prvog rođenja deteta,  poboljšali  funkciju. Posle sam rodila još četvoro- – rekla nam je Gorica Radmilac.

Share

Ostavite odgovor