„KRUNA“ U ĐUBRIŠTU

Bor, 7. april

Od Fabrike mineralne vode u Brestovačkoj banji ni zidovi nisu ostali

Autor:M. C

Foto: D. Popaz

Nije mali broj Borana, a ni ljudi u Srbiji, koji se seća mineralne vode i sokova  „Kruna“ iz jedne od najstarijih i najlekovitijih srpskih banja, Brestovačke banje, ali malo kome od njih je poznato da je ova „fabrika“ odavno – u đubrištu. Od savremene italijanske opreme od pre 12 godina kada je počela da se proizvodi i prodaje „Kruna“ danas, ne samo da nema ni šrafčić, nego je i ceo objekat  ruglo kako se ne može sresti ni u filmovima strave i užasa.

-U Boru se o toj ruini odavno ne govori, isto kao i o 2002. godine privatizovanoj Brestovačkoj banji koja je novog vlasnika koštala samo 26,6 miliona dinara zajedno sa 49 hektara najlepšeg parka na ovim prostorima. Na drugoj strani, samo za renovirani dvorac Karađorđevića strani donatori izdvojili su 357.000 evra, s tim što ni posle godinu i po nikome ne služi. Kada je reč o fabrici vode, ona ne postoji, postrojenja su nestala bez traga, zgrada je napuštena i propala. Postoji informacija da je novi gazda Banje, čim je došao, prodao opremu. Nije poznato da je bilo ko odgovarao za toliki javašluk i nehaj- rečeno je na sastanku nevladine organizacije „Grupa 55″.

Iako svi beže od istine o zaboravljenoj i uništenoj „Kruni“, pa i kreditima koji su pomogli da se otvori fabrika, o ovoj priči najbolje svedoče fotografije koje smo sačinili na licu mesta.

-Sedamdesetih godina u Banji je otvoren plivački bazen koji je odmah i zatvoren, jer je propuštao vodu. Objekat je sagrađen na lošem terenu, tako da je beton ispucao. U pokrivenim objekatima na bazenu smeštena je Fabrika vode koja je radila godinu, možda i malo više, ali je dolaskom nove vlasti sve uništeno. Bili su sklopljeni i ugovori o izvozu „Krune“ u arapske zemlje. Ništa nije vredelo da se „soc-fabrika“ pošto-poto ugasi. – pričaju  naši sagovornici.

Najnovije nezvanične informacije potvrđuju pretpostavke da će se o privatizaciji Brestovačke banje tek raspravljati, a moguća je i revizija celog postupka. Moguća je i rasprava o obnovljenom dvorcu Karađorđevića iz 1836. godine koji, nakon obnove od pre godinu i po, ne prima goste, a počeo je i da propada. Zdanje je ostalo nedovršeno, mada je EU u obnovu uložila 357.000 evra i promovisala ga u Dom rumunsko-srpskog prijateljstva.

Antrfile:

Knežev klima utređaj

– Kad sam na obnovljenom dvorcu video nekoliko klima uređaja umalo se nisam onesvestio. Decenijama dovodio sam goste u Banju i u dvorac koji je pre 40 godina uveliko imao prvobitni izgled, kasnije je tu bila stalna postavka faune istočne Srbije. Jadni knez Aleksandar, graditelj zdanja, kad bi ustao iz groba i video „klime“, bilo bi mu, verujem, gore nego meni koji sam odrastao u Banji i koju više volim od sveg na svetu- priča Andra Dragošanović.

Share

Ostavite odgovor