ZAMAK U KOJI NIKO NE ULAZI

Bor, 11.april

Čuvena Džervinova vila, simbol Knjaževca, danas je ruina

Autori: B.Filipović, S.Todorović

Jedan od simbola Knjaževca, „Džervinova vila“,  na brdu, severozapdno na ulazu u grad, sagrađena 1939. godine na imanju trgovca Tase Cvetkovića ( gradnju finasirao Tasin sin Đoka, nekadašnji vlasnik beogradske kafane i bioskopa „Kolarac“) , s terasama sa kojih puca pogled na  „Srpsku Veneciju“, danas je  napuštena i oronula. Malo je onih koji znaju ko je čovek koji je s puno stila i umešnosti podigao ponosnu lepoticu na bregu?

Đoka Cvetković, rođeni Knjaževčanin,  kafedžija, hotelijer i vojni liferant, smatra se i jednim od pionira srpske kinematografije. Posle Velike mature u Knjaževcu,  odlazi u prestonicu. Tamo postaje jedini zastupnik za čuveno „Plzensko pivo“ i kao uspešan čovek održava veze sa mnogim poznatim ljudima iz visokog društva. Veliki prijatelj bio mu je revolucionar i komunista Moša Pijade.U rodni grad vratio se 1947. gde i umire u potpunoj anonimnosti.

Vila je građena po uzoru na zamak „Breht“ na Verter jezeru, a neki izvori spominju i izvesni zamak u banji Karlabad, u Češkoj. Izvođač radova, beogradsko građevinsko preduzeće „Franjo Muzer i Filip Čakvari“, sagradilo je zdanja u roku od godinu dana. Radovi su koštali milion ondašnjih dinara. Unutrašnjost vile bila je opremljena masivnim i luksuznim nameštajem sa sanitarijama i kaljavim pećima iz Češke. Posluga je bila u prizemlju. Vila ima dva sprata sa kulom – vidikovcem.  Oko zdanja je bio zasađen vinograd na 85 ari sa specijalnim sortama grožđa. Sa njene istočne i severne strane postojao je ukrasni zid visine tri metra u kome je bila česma. Vila je imala i vodovod, kanalizaciju i pumpu kapaciteta 300 litara, koja je podizala nivo vode u cevima do kazana na vrhu zgrade.

Po kazivanjima starih Knjaževčana,  vila je, nakon smrti gazde, testamentom pripala njegovoj sluškinji Milici Dvoržak-Prvulović. Ova žena, zbog pravila novog režima, nije zdanja usepela da zadrži u svom posedu, te zgrada i posed prelaze u vlasništvo Poljoprivredno-prehrambenog kombinata „Džervin“. Tu je dugi niz godina bila smeštena administracija kombinata, jedno vreme bila je zapuštena i zaboravljena, a od maja 1990.  rekonstruisana u ugostiteljski objekat sa kuhinjom, restoranom i 14 postelja. Prezaduženi „Džervin“ je i ovu zgradu izgubio i njen naredni vlasnik, na ročištu javne prodaje 2002. godine, postaje „Jugobanka“. Avgusta 2004. vilu kupuje privatna firma „Đokić“ iz Knjaževca.

– Prema Zapisniku, na jednoj od ranijih sednica Skupštine opštin, 2006 godine,  odbornik Saša Stanković je predložio da se pokrene inicijativa da „Džervinova vila“ ostane u vlasništvu opštine. Predložio je i da se sredstva, koja se planiraju za uređenje prostora kasarne, izdvoje za renoviranje i opremanje ovog objekta. Na žalost, ostalo je to samo mrtvo slovo na papiru. Danas je tamo jad i čemer, a trebalo bi da ovo zdannje  izuzetne arhitekture prezentuje Knjaževac i bude deo turističke ponude i imidža varoši- kaže Saša Todorović, iz Opštinske turističke organizacije.

Share

Ostavite odgovor