SRBIJA NA IZMAKU SNAGE

Bor, 27.april

Autor: M.C.

Prvih dana avgusta 1914.godine cela Evropa nalazila se u ratu. Vlada SAD proglasila je neutralnost, dok je javno mnjenje poklazivalo naglašenu naklonost prema Srbiji. Pripadnici raznih naroda uobličavali su i iznosili  svoje stavove prema ratu. Mihajlo Pupin je prednjačio u tome, uveren da je došao trenutak da se Srbiji pruži finansijska, materijalna i humana podrška i pomoć.

Na velikom zboru južnih Slovena opdržanom 1. avgusta u Opera hausu u Njujorku kome su prisustvocvali i Grci i Česi, ređali su se govornici, klicalo se Srbiji, izvikivale osude na račun Austrougarske, pevale nacionalne himne. Kao i ranije, i ovog puta Pupin je  bio glavni organizator i govornik.  Nije propustio da pomene da je Austrougraska, po svojim shatanjima i ponašanju, bila pokvarena, da nije poštovala svoja obećanja. Zbog operacija protiv Srbije proglasio je  Austrougarsku zločincem i kriminalcem čija je politika pretila da zapali ceo svet.

S obzirom na stanje i prilike, opštu nestašicu dobara neophodnih za rat, Pupin je tokom rata uložio ogroman napor da prikupi što više novca i raznog materijala i uputi  Crvenom krstu u Srbiju i Crnu Goru. Na taj način nastavio je započeti rad iz Balkanskih ratova…

U telegramu upućenom Nikoli Pašiću, predsedniku Srpske vlade, u proleće 1914. Pupin je objasnio svoj rad na prikupljanju pomoći. Kao predsednik SSS “Sloga” I ostalih ustanova uputio je Srbiji i Crnoj Gori 58.000 dolara. To je smtrao veoma značajnim uspehom. Ostala srpska društva i pojedici uputili su još 80.000 dolara. Priložnici su bili mahom obični, siromašni ljudi.

Upućivanje misija i pojeinaca u Srbiju, mahom Amerikanaca, predstavljalčo je vid Pupinovog delanja. Oni su iz SAD odlazili sa sanitetskim i ostalim materijalom, neophodnim i civilima i vojsci.

Kada su februara 1915., tifus i kolera uzeli velikog maha u Srbiji, Pupin je ubedio direktore Rokfelerove zadužbine da u Srbiju upuite medicinsku misiju na čelu sa doktorom Ričardom  Stronom.  Misija je mnogo pomogla da se ublaže posledice epidemije.

Početkom juna 1915. godine, Pupin je obavestio američku javniost da grupa od 25 studenata medicine  Kolumbija univerziteta odlazi da pomaže ugrožemom stanovništvu. Predlog je potekoa lično od Pupina, deo sredtsva je obezbedio Univerzitet,a dao je sakupljen iz privatnih izvora. Misiju je  činilo i 25 automobila, pioljska oprema, bolnice, vešernice i lekovi. Studneti će se vratiti do jesenjeg semestra i nećebiti u blizini borbi. Oni će pomagati ranjenicima, obolelim, izbeglim. To će im pomoći da stejknu dragocena iskustva za svoj budući poziv. Pupin je radio i na stvaranju potpornih odbora i društava za pomioć deci.

I nakon poraza Srbije 1915.  Pupin i dalje prikuplja i šalje pomoć na Solunski front. Često je zalagao i spostveni novac kako bi pomoć stigla u prave ruke.

Sve što je učinio za Srbiju, učinio je i za Crnu Goru. Smatrao je Crnu Goru srpskom državom  podržavajuće je u nastojanjima  da istraje u boprbi za oslobođenje srpstva…

“Mihajlo Pupin: U službi svog  naroda”, feljton, Novosti, februar 2011.

Share

Ostavite odgovor