Lažna decentralizacija

Bor, 16.jun

Juna 2010. održani su mesni izbori u Boru. Koalicija oko G17 dobila je tada najviše glasova – 22,9 odsto. U to vreme pozvao me je jedan visoki funkcioner ove stranke, jedan od dvojice sa kojima uopšte govorim. „Šta kažeš za Bor?“, pitao me je slavodobitno. „Sećaš li se ishoda izbora u Boru 2006. godine…?“, uzvratio sam pitanjem. “Tada je vaša stranka dobila oko pet odsto glasova. Radikali su, sa svojim populističkim programom, dobili otprilike onoliko glasova s koliko se vi danas hvalite. Šta misliš: ko se za ove četiri godine promenio – glasači ili vi?“.

U toku je promena zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Reč je o prvom koraku. G17 stvorio je savez lokalnih stranaka koji traži decentralizaciju i regionalizaciju. Reviziju ustava iz 2006, kome je presudno doprineo piše današnji Blic. Osim otrcane priče o potrebi da ostatak Srbije bude kao Beograd (verovatno ne kao Batajnica ili Kaluđerica), šta zaista znači regionalizacija po meri G17?
Regionalizovala bi se samo centralna Srbija. AP Vojvodina ostaje centralizovana. Dinkićev koncept predviđa da pored dosadašnjih administracija Srbije i AP Vojvodine dobijemo još 520 poslanika skupština šest regiona. Tu je još između 42 i 78 novih ministara (poslanici regiona će se odlučiti za tačan broj) i naravno njihovi premijeri. Ali zato će Skupština Srbije biti smanjena za 50 poslanika. Regioni će imati brojnu birokratiju zato što će dobiti većinu ovlašćenja koja poznaju inače različiti koncepti regionalizacije u EU (obrazovanje, regionalni saobraćaj, deo ovlašćenja u energetici, deo u spoljnoj politici (!), fiskalna politika…).
Posredstvom Veća regiona u jednodomnoj Skupštini Srbije izvršna vlast regiona zagospodarila bi srpskim parlamentom. Tako će grupa lokalnih političara i njihovih beogradskih zaštitinika, kojima će u siromašnim krajevima Srbije zahvaljujući velikim budžetima i ovlašćenjima biti osigurana politička besmrtnost, steći dugoročnu vlast nad zemljom. Srbijom, ili onim što od nje ostane.

Share

Ostavite odgovor