NIKOLA LEŽAIĆ, REŽISER FILMA “TILVA ROŠ”: NEĆU DA UPADNEM U ZAMKU USPEHA

Bor, 28. jun

Posle nagrada koje je pokupio na festivalima u Portugalu, Holandiji, Sarajevu, Moskvi i Belforu film „Tilva Roš“ Nikole Ležaića dobio je konačno potvrdu i kod kuće. Na nedavno završenom novosadskom festivalu Sinema siti proglašen je za najbolji film u zvaničnoj konkurenciji, a Ležaić je dobio i nagradu za najbolji scenario, što ga je posebno obradovalo, objavio je „Blic“.

Film „Tilva Roš“, inspirisan uznemirujućim „jackass“ video-klipovima dvojice borskih tinejdžera, uspeo je rediteljskim majstorstvom da dobaci do univerzalne priče o poslednjim danima detinjstva, koju su, sudeći po nagradama i odličnim kritikama, očito razumeli gledaoci širom sveta.

Hvala tom svetu, jer ovde teško bivaju primećene nepretenciozne priče, prikrivenih a iskrenih emocija s ruba skoro potonulog grada. Po onome kako je krenulo, Nikola Ležaić, reditelj i scenarista filma, primaće još priznanja na evropskim i svetskim festivalima.

Evo poslednje u nizu nagrada. Koja je po redu?


– Uh, ne znam tačno da vam kažem. Stvarno, nešto se nisam bavio matematikom, recimo petnaesta, ali nisam siguran.

Kakav festivalski život još čeka film „Tilva Roš“ ove godine?

– S filmom idemo još na festivale u Poljsku, Slovačku, Australiju, Englesku, i na još nekoliko festivala. Mislim, ipak, da ćemo do kraja godine privesti kraju festivalski život filma.

Imao si „beskonačne“ ambicije s filmom, na primer, da dobije Oskara i da bude gledaniji od „Zone Zamfirove“ i „Titanika“ zajedno. Ozbiljno, da li si očekivao ovoliko priznanja i prepoznavanja?

– I više sam nego zadovoljan, nisam očekivao da će se film svideti tolikom broju ljudi. Mnogo je dobar osećaj kad uradiš nešto što se ljudima sviđa.

„Tilva Roš“ je prikazan i u Francuskoj kinoteci, uz F. F. Kopolu i Džona Votersa? Velika čast je biti u takvom društvu.

– Da, obožavam Votersov „Cry Baby“, to mi je možda u top 10 filmova ikad, a Kopola je jedan od najvećih filmskih ludaka. Baš ozbiljno društvo.

Da li je za reditelja čudan taj period u kojem svi još pričaju o filmu iz kojeg je on kreativno izašao, i već je možda mislima u novom scenariju, filmu, ideji?

– Pa da, nakon što završiš film, moraš da mu se posvetiš kao detetu, da mu pomogneš da napravi prve korake, a kasnije on nađe svoj put, a ti se usredsrediš na nešto drugo iako si i dalje u obavezi da pratiš i promovišeš film. Ali u jednom trenutku to mora da stane da bi se totalno koncentrisao na druge stvari, inače ćeš pustiti godinu-dve niz vodu, ne radeći ništa osim ukrug pričajući o tome šta si radio pre dve godine.

Kada smo već kod toga, radiš li novi scenario?

– Radim, mada je još sve maglovito. Mislim da mi treba jedno mesec dana da se posvetim samo tome.

Kada te pitaju o tvojoj filmskoj poetici, uvek izbegavaš velike reči, kloniš se pretencioznosti. Čemu težiš kada pišeš scenario ili snimaš scenu? Da li je „Tilva Roš“ pravac u kojem ćeš i dalje ići?

– Težim samo tome da se osećam dobro u vezi sa onim što sam uradio, to mi je jedino bitno. „Tilva Roš“ je deo mene i na neki način će i sve što budem radio nadalje imati veze s tim. Ali nisam jedan od onih koji hoće da grade neki specifičan stil, sve više mi se sviđa ideja da tražim stil za odgovarajuću priču, a ja sam ja, i dok god to što radim bude iskreno, ja ću se videti u tome.

Misliš li da ćeš lakše nabaviti novac za sledeći film sada, kada imaš toliko internacionalnih nagrada, ili te čeka ista neizvesnost u potrazi sa sredstvima za snimanje?

– Mislim da mogu samo da se nadam, voleo bih da je to tačno, ali stvarno ne mogu da znam unapred.

Za pisce važi da je tek druga knjiga pravi test. Sad se i od tebe mnogo očekuje. Nosiš li tu vrstu očekivanja na svojim leđima?

– Nosim samo teret toga da ne upadnem u zamku i krenem da radim film samo zato što mi se ukazala prilika da ga radim, nego zato što mi se stvarno radi. To je sve.

Gde su i šta rade, posle pubertetske inicijacije, Stefan Đorđević i Marko Todorović Toda, glavni likovi iz filma? Kakav ti odnos imaš s njima?

– Pa manje-više se družimo, Toda radi u skejt-šopu na Zelenom vencu, a Stefan završava svoje studije i interesuje se za kameru, želi da se posveti snimateljskom poslu. Imamo prilično otvoren odnos tako da su od samog starta znali šta igrati sebe u filmu donosi i na čemu će se završiti. Viđamo se praktično svake nedelje.

Share

Ostavite odgovor