DANAS SE NA VALJA RNŽU OBELEŽAVA 70 – GODIŠNJICA USTANKA NARODA SRBIJE

Bor, 7. jul

 

Sa prošlogodišnje proslove na Valja Rnžu

Na istorijskom Valja Rnžu, podno Malinika, danas se obeležava 70 – godišnjica od ustanka naroda Srbije 7. jula 1941. godine. Tim povodom predviđen je bogat kulturno – umetnički program. Delegacije opština i boraca NOR – a Zaječara, Boljevca i Bora položiće vence i cveće na spomenik žrtvama fašizma. Narodu tog kraja i gostima na ovoj tradicionalnoj manifestaciji obratiće se Brana Filipović, zamenik predsednika SUBNOR – a Bor. Na svečanosti će govoriti zamenik predsednika opštine Bor, dr Žika Golubović.

U Podgorcu danas će se sastati sportske ekipe boračkih organizacija Bora i Boljevca.

Objavljujemo govor Brane Filipovića spremljen za današnju svečanost na Valja Rnžu.

U Zaječarskom okrugu prvo je osnovan Boljevački partizanski odred na padinama planine Malinik, ogranku Južnog Kučaja, na ovim prostorima.  Odred je formiran 28.jula 1941.godine od rudara Bogovine, radnika Bor i seljaka Zlota i Podgorca. Na čelu  odreda bio je Dobrivoje Radosavljević Bobi, sekretar OK KPJ Zaječar do dolaska Milenka Brkovića Crnog. Odred je na dan formiranja brojio 18 boraca, a posle tri dana bilo ih je 30. Prva akcija Boljevačkog partizanskog odreda izvršena je 2. avgusta napadom na voz u železničkoj stanici Obradova stolica, zatim je uništena električna centrala u Rudniku Bogovina i tako prekinuta proizvodnja. Boraca je bilo sve više, pa je u Odredu već 10. avgusta bilo 50 ljudi. Uništena je nemačka posada u Rudniku Rtanj, rudnik je miniran i prekinut saobraćaj na pruzi Zaječar – Paraćin. Prvih dana septembra Boljevački partizanski odred je brojao oko 400 boraca.

Danas, na ovoj tradicionalnoj, velikoj svetkovini slobodarstva, sećamo se na junačke ustanike iz 1941. i zavetujemo se da ćemo slediti njihovo delo i njihov istorijski put. Nećemo, i ne smemo zaboraviti borbu protiv fašističkog okupatora i njihovih slugu. Ne smemo, ni po koju cenu, negovati zaborav. Kultura sećanja našeg naroda je u njegovim genima, u iskrenoj i istinskoj odlučnosti da se pamte svi oni koji su živote dali za oslobođenje i odbranu otadžbine. Ipak, uprkos odlučnosti boraca i potomaka srpskih ratnika, danas nismo zadovoljni atmosferom i nedovoljnim poštovanjem tekovina NOB-a i svih oslobodilačkih ratova. I zato, nemamo pravo da zaboravimo i misli našeg istinskog druga i sabrata Božina Jovanovića, misli  sročene u nedavno promovisanoj knjizi o istaknutim revolucionarima i partizanskim borcima iz Timočke krajine naslovljenoj „Život- za život u slobodi“

„Zašto je „demokratija“ dopustila da naša borba protivu najvećeg zla savremene istorije čovečanstva – fašizma dospe u defanzivu. A u Evropi se antifašizma niko ne odriče i ne stidi?

Zašto Srbije, u kojoj je buknuo ustanak naroda Jugoslavije 1941. godine, nije bilo u svečanom i komemorativnom stroju povodom 65. godišnjice pobede nad fašizmom na Crvenom trgu u Moskvi?

Hoće li Srbija, demokratska Srbija, izbrisati uspomene na svoje antifašiste i gurne ih u memljive podrume i smetlišta   časne istorije ovog naroda?

Hoće li novi „istoričari i istoriografi“ na svetskim kartama antifašističke borbe zatamniti naša stratišta iz Drugog svetskog rata, još više Prvog, Velikog rata: Jasenovac, Banjicu, Jajince, Slobodište u Kruševcu, Kadinjaču, Kraljevo, niški Bubanj i Crveni Krst, Šumarice, Cer, Kolubaru, Leget,  Kajmakčalan – sa svakog dela ove naše napaćene zemlje?

Hoće li na prvi pogled naivnim i neodgovornim pokušajima uspeti da izjednače fašizam i antifašizam?

U ovim okolnostima, a povodom sedamdesete godišnjice od izbijanja ustanka u Srbiji, nedavno je i nastala znamenita knjiga „Život-za život u slobodi“. Dva okružna odbora Saveza boraca Narodnooslobodilačkog rata, na osnovu svoje dokumentacije i svedočenja preživelih stradalnika i njihovih potomaka,  nastao je ovaj svojevrsni zbornik. I trajni spomenik slobodarima, herojskim borcima, revolucionarima Timoka i Krajine. Spomenik najistaknutijima, koji su pripremili, pokrenuli i izneli na svojim plećima četvorogodišnje ratovanje za slobodu. Uz dužnu poštu i svima koji su na bilo koji način učestvovali i pomagali u oslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji naroda Jugoslavije.

Kojima je i ceo antifašistički front sveta odao počast i priznao nemerljivi doprinos slomu fašizma – najvećoj pošasti 20. veka.

Da se zna i upamti, da se nikad ne prepusti rđi zaborava.

Poštovani narode, dragi borci i potomci slavnih, junačkih predaka, na Vama je najveća odgovornost za negovanje najsvetlijih tradicija našeg miroljubivog, ponosnog i prkosnog Srbina i Čoveka.

Neka živi slobodarska, otadžbinska i nepokorom uzavrela Srbija, neka 7. juli ovo ustaničko gnezdo uvek budu u našim mislima, i mislima naših potomaka, naše mlade generacije… Živeli i  srećne Vam julske vatre slobode…

 

Sa prošlogodišnje proslave na Valja Rnžu
Share

Ostavite odgovor