ZAR NAM ZAISTA NIKO NIŠTA NE MOŽE?

Bor, 18.jul

Dve sveže vesti direktno se tiču Bora i RTB-a, jedna je vezana za Dinkićevu politiku, druga za dugove i kadrovske probleme kombinata bakra

Autor: Milan A. Bogdanović

Dve vesti su minulog vikenda posebno važne: prva, da je Mlađan Dinkić spreman da uđe u koaliciju sa Ljajićem, jer je dokazano da “ekipa” koja pobeđuje – kako se desilo na vanrednim izborima u Boru – ne treba da se menja, i druga, da će Vlada Srbije, shodno širim dogovorima u vrhu vlasti, strogo poštovati instituciju konkursa u svojim preduzećima i na mesta direktora izabrati najstručnije, nestranačke ličnosti, što će se odnositi i na generalnog RTB Bor. Dinkić vidi da DS nije sa njim i njegovim “igračima” do kraja završio priču, i da je pitanje kako će se lideri ( njegovih ) lokalnih stranaka ponašati ubuduće. Boško Ničić u Zaječaru se ućutao, Stevanović u Kragujevcu, priitisnut i “italijanskim ekonomskim sindromom”, svaljuje drvlje i kamenje na DS i SPS kako ga oni tobože nekorektno  i nedolično ugrožavaju.

Za nas u Boru prvo je pitanje šta će se desiti sa RTB-om i nastavkom rukovođenja u toj sve državnijoj firmi. To što su “žuti” dobili resor rudarstva kao da ne brine Blagoja Spaskovskog, on i dalje tera po svome pevajući legendarne pesme Mitra Mirića s porukom “ne može nam niko ništa…” Najnovija vest da vladina komisija već razgovara o tome kako izaći na kraj sa ogromnim dugovima kombinata bakra, nije ni najmanje za potcenjivanje. Naprotiv. Odlučnost da se raspiše konkurs i za takva, ne samo javna preduzeća u vrhu i na lokalu, značiće preokret u poređenju sa dosadašnjom praksom koja je celoj zemlji nanela mnogo lošeg. U konkretnom slučaju, aktuelni direktor RTB Bor jeste stranačka ličnost ( predsednik je Opštinskog odbora G-17 u Boru, ranije bio u SPS) neće imati šansi na konkursu, mada je i prestario. Mada je imao i dragovoljnih poteza oko šminkanja grada , odlučne volje za kapitalnim investicijama, održavanjem socijalne ravnoteže. Ipak, najbitnije je da  je namere Vlade o departizaciji kadrova u javnom i državnom sektoru  čvrsta i odlučna i da taj posao ne može, i ne sme, dugo da traje. Ne samo zbog Bora. To što postoje i “rezervne” partije koje kad zatreba mogu da pomognu i koje se strogo lepo ponašaju iako su opozicija, neće imati značaja.

Dinkić u toj atmosferi i zbilji gubi, možda, i najviše. Ukoliko izgubi primat u rukovođenju RTB-om, teško će preći cenzus. Ničić neće više biti pouzdan partner, okrenuće se svojoj stranci “Živim za…”, uz pomoć koje je i do sada najbolje prolazio. Kad god se Boško priključivao drugima, nije politički profitirao, od liberala, pa ni do aktuelnog URS (šta bi sa “Gorenjem” u Zaječaru?).

Zato narednih dana u Boru i okolini treba, s pažnjom, očekivati utihnuće pesme koja je proslavila Mitra Mirića, a ništa dobrog – ni na kraće staze – neće doneti ni Boru, moguće je i lokalnom “pevaču”. Doduše, neki ne bi trebalo da se požale na takvo “boemisanje”, nije ih malo koji su pomagali da reči o “jačini ili nemoći sudbine” odjeknu što dalje. Imali su od te rabote još kako vajde. Nije li vreme da ti isti borski, i ne samo oni, istomišljenici  već započnu da razmišljaju o sve kraćem toplom letu i zaklonima u neku deblju (ne)politčku hladovinu. Većina njih u toj magluštini ima iskustva. Zato se za njih NEMOJMO SEKIRATI, problem je za one naivnije. A to što je jedan dušebrižnik juče komentarisao na jednom sajtu o ulozi gospodina direktora u postrevolucionarnom i predrevolucionarnom periodu i menjanju partija nekih koji ga navodno danas ne razumeju a sa njim su zajednički svojevremeno “ratovali”, najmanje je važno i najmanje je od bilo kakve koristi i bilo kome. Dobronamerni komentari i analize uvek dobro dođu , pogotovu onima na vlasti kako bi se trgli i oštrije pogledali oko sebe. Njihovi udvrači ni njima nisu baš po volji, iz vazda razloga.

Share

Ostavite odgovor