ZLATNA FRULA RUDARA PAUNA

Paun-Petar Ljeparević (76)  od devete godine bavi se muzikom, rudarenjem i stolarijom

Bor, 19.jul

AUTOR: B.Filipović

Tek sada, nakon 67 godina, moja frula se pozlatila: dobio sam prvu nagradu na manifestaciji „Crnorečje u pesmi i igri“, mada se muzikom bavim od svoje devete godine. Počeo sam sa saksofonom, a nastavio s frulom. Saksofon sam ostavio pre 13 godina. Frulu ne mogu zapojas  da zadenem, ona je moj život. I kad sam kao rudar penzionisan sa 43 godine staža ( uz beneficiju) nisam se razdvajao od tog drevnog srpskog instrumenta-kazuje Paun Ljeparević (67) iz Brezonika kod Bora.

Imao je Paun, poznatiji kao Petar i prvi svadbarski orkestar sa vlaškom muzikom i pesmom. Svirao je saksofon i s dvojicom harmonikaša uveseljavao svadbare u celoj Timočkoj krajini. Harmonikaši su morali da znaju svaku pesmu. Pevačice nije bilo. Njih trojica jedan orekestar. Sve što zarade, njihovo je. Tek kasnije se javio orkestar čuvenog Slobodana Božinovića. Sninio je do sada 17 albuma s vlaškom muzikom. Podjednako dobro izvodi kola na vlaškom, srpskom, rumunskom i bugarskom.

-Pevali smo i svairali na svadbama po tri, četiri dana i to bez pojačala. Za mene ni u „Jami“ borskog rudnika nije bilo teško. Znao sam da kad izađem s Devetog horizonta šta me čeka – frula i saksofon. Usput , krenuo sam u stolariju. Bio sam stolarski inovator. Na primer, napravio sam osmougaoni sto za osam stolica od hrastovine. U hrastovo drvo urezao sam i dren, šljivu, grab… Penzija je lepa – 26.000 dinara. Sin je u Francuskoj. Ćerka se udala u Kučevo. Obiđu me kad stignu. Za mene samog ne treba više. Imao sam 12 košnica, sad ih je osam. Moguće je da su pčele pocrkale od borskog zatrovanog dima-priča Paun pokazujući pozivnicu za učešće na čuvenom Festivalu frule u Prislonici kod Čačka.

-Ako Bog da da i tamo dobijem neku nagradu, pa posle ne žalim šta će biti. Nisam više mlad, jedino me frula održava-zaključi priču o sebi naš sabesednik.

Petar je Paun

-Kada sam svojevremeno otišao u rodnu Žagubicu da se prijavim za ličnu kartu pitali su me kako se zovem, rekao sam  da mi je otac dao ime Petar. I tako dobijem lična dokumenta. Posle vazda godina, u Brezoniku, u Mesnoj kancelariji morao sam da izjavim da nisam Petar, jer je pronađena krštenica u kojoj je pisalo da sam Paun. Tako dobijem drugu lični kartu sa drugim imenom. Doduše, to mi nikad nije smetalo. Znali su ljudi da sam dobar čovek, rudar i muzičar.

Share

Ostavite odgovor