JUNACI NAŠEG DOBA, ILI OJ, KOSOVO, RANO SRPSKA…

Beograd, 30.jul

I dok mnogi po Beogradu bleje u kafićima razmišljajući gde će u provod, Srbi na severu Kosova i Metohije brane srpsku čast i stavljaju glavu u torbu.

“Kosovski junaci, zasluga je vaša
Što posljednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oružja se maša,
Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi!”

Stihovi pesme „Na Gazimestanu“ Milana Rakića i danas oslikavaju našu tužnu realnost. Jedina svetla tačka su naši današnji kosovski junaci. Jer u truloj državi Srbiji, premreženoj izdajnicima svih vrsta na njenom čelu, oni su nam jedini osvetlali obraz. Priterani u ćošak, dovedeni pred svršeni čin i ostavljeni od beogradskog režima na milost i nemilost okupatorima i albanskim teroristima, odlučili su ipak da se bore za svoja ognjišta i da skupo prodaju kožu. I dok mnogi od nas po Beogradu bleje u kafićima razmišljajući gde ćemo uveče da izađemo u provod, Srbi na severu Kosova i Metohije brane srpsku čast, čuvaju sve nas koji živimo u ostatku raskomadane avnojevske Srbije i stavljaju glavu u torbu, rešeni, na daj Bože, i svi da izginu.

No, te naše savremene junake režim nagrđuje epitetima „ekstremisti“, „huligani“, „nasilnici“…Dok su Tačijevi teroristi divljali upadajući na administrativne prelaze ka ostatku Srbije, vlast u Srbiji je bila u mišjoj rupi. Ali je predsednik odmah posle događaja na Jarinju kada je zapaljen prelaz poručio sa malih ekrana da su taj „vandalski čin“ počinili „srpski ekstremisti“. Onaj nesrećni karijerista Veljović, valjda kako bi se dodatno uvukao u nečiju pozadinu i sačuvao fotelju direktora policije, bez blama je izjavio da će žandamerija da štiti vojnike Kfora i da neće dozvoliti „ektremistima da prelaze Kosovo i Metohiju“. A ko će naše nesrećne Srbe da štiti, Veljoviću? Valjda ti zato služi policija? Ili je ta žandamerija jedino hrabra kada je potrebno da vitla srpsku omladinu posle svakog protesta u Beogradu? Trula je Srbija baš kao u Rakićevoj pesmi. No, na kosovskom boju predvodnik je bio srpski knez Lazar. Rešen i odlučan da pogine sa svojom vojskom, ali čast srpsku da ne osramoti. Danas je situacija takva da predvodnik ove trule Srbije sa Andrićevog venca osuđuje sopstveni narod koji brani gole živote. Epitet „ekstremisti“ prema Srbima upotrebili su i Tadić i Tači. I biću slobodan da napišem svoju sumnju, a događaji koji se zbivaju i koji su se zbili daju mi za pravo da tu svoju sumnju i izrazim, da je sve ovo zajednička režija Beograda i Prištine, uz blagoslov Kfora, čitaj NATO-a. Srbi sa Kosova i Metohije trebalo je da budu kolateralna šteta. Nisu to postali jer su sami prozreli taj pokvareni scenario i odlučno su stali u odbranu svoje zemlje. E, zato su oni danas naši junaci i svetli primer za buduća pokoljenja kako se voli i brani naše ognjište. Oni su svedoci toga da Rakićevi stihovi nizu uzalud pisani. Red je da njima i zaključimo ovo pisanije.

“I danas, kad dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem.”

Vladimir Đukanović „Pravda“, 30.jul 2011.

Share

Ostavite odgovor