UČITELJICA MILENA „NAROČITO SE ISTICALA“

Knjazevac, Bor, 18. avgust

Milena Denčić (79), učiteljica u penziji iz  Kalne, uz podršku supruga Branislava, prosvetnog radnika, izvela na put 1.200 dece sa gorštačke Stare planine

Autor: B.Filipović

Za 37 godina aktivnog učiteljovanja Milena Denčić, rođena daleke 1932. godine u tadašnjoj varoši pirotskoj, izvela je na put najmanje 1.200 dečaka i devojčica  sa gorštačke Stare planine i omogućila im da vide i upoznaju bolji, savremeniji život u vascelom belom svetu. Najradije se seća sadašnjeg redovnog profesora Tehničkog fakulteta u Boru, dr Vitomira Milića, mada nije zaboravila ni atomskog fizičara s poslom u Institutu u Vinče, ali ime mu je zaboravila. Vazda je još  uspešnih i nadarenih đaka, danas odgovornih i čestitih ljudi.

-Volela su me deca. Ja njih još više. Želela sam da se školujem. Ženska deca tada nisu davana u školu. Otac nije hteo ni da čuje da napustim kuću. Majka i ja tkale smo ćilimove. Mati nije volela da se mučim i  ostanem uz ćilim kakav je bio običaj u tom kraju. Otac je govorio kako nema mesta u školama. Majka je ćutala iskoristivši prvu priliku da me upiše u Učiteljsku školu. Ceo kasniji život vezan je za dnevnik i decu u selima na Staroj planini, tamo gde se najteže živelo i onda i sad-priča Milena izbegavajući da spomene kako je službujući u selima krajolika Budžak upoznala kolegu i direktora tadašnjeg Branislava Denčića. Njih dvoje do danas nisu napuštali selo, planinu, školu.

Branislav  potvrđuje da je Milena od prosvetnih inspektora uvek dobijala najveću ocenu, “ posebno se ističe”. Učiteljovali su i u Jalovik izvoru,  Vrtovcu, Kalni, gde je nekad bilo po 200, pa i 400 osnovaca, danas ih je deset puta manje, a u nekim selima nema ni jednog đaka. Od nove školske godine i u Kalni se ukidaju stariji razredi.

-Kalna će da oživi. Završavaju se hoteli i skijališta na Jabučkom ravništu. Opet se otvaraju prodavnice , kafane i moteli, kamioni tutnje. Najvećim uspehom smatram osnivanje osmoletke u Crnom vrhu. To mestašce u bespuću pomoglo je da završim višu školu i da dobijem direktorsko mesto. Borili  smo se za svakog đaka. Trebalo je decu navikavati na školu, izvući iz zaostalosti i siromaštva. Kalna je pre pola veka imala 13.000, danas jedva 2.000 stanovnika. Ali, vratiće se narod u svoj kraj. Moj unuk Nikola završava sociologiju u Beogradu. Ukoliko ovde ponovo prorade rudnici, otvori se planina za turiste iz celog sveta, počne izdašnija proizvodnja zdrave hrane, biće berićeta-zadovoljan je Branislav.

Na pitanje da li je neko od njegovih i Mileninih đaka ostao u selu i planini, ne mogu potvrdno da odgvore. Jedino što sigurno znaju jeste  da je svako završio školu i otisnuo se trbuhom za kruhom.

– Kad je otac doveo Vitu Milića iz Papratne da upiše školu u Crni vrh, koleginica se ljutila jer je dete s kaljavim opančićima isprljalo hodnik. Bilo mi je žao. Odvela sam ga u moju sobu, upisala i rekla im da ne brinu. Deset kilometara, po vrleti, u jednom pravcu, đačić Vita je pešačio. Srećom, zimi smo imali mali internat. Taman posla da su deca puštena po snegu i jadu, a i planina je bila puna zveri-priča Milena naglašavajući da nije koristila ni prodiljsko odsustvo, jer nije bilo učiteljske zamene. Najbolje učenice čuvale su moju decu, nastva niju smela da se prekine.

A nekadašnje đače iz Papratne, doktor rudarstva Vita Milić, nakon pune tri decenije,  susreo se u Kalni, pre dve godine, sa svojom učiteljicom i setio se njene pomoći i truda kako bi od čobančeta postao odlikaš, kasnije i izvanredan student i stručnjak.

– Radovala se kao dete, pustila je i suzu … takvi smo ti mi, gorštaci: pokatakd emotivci, ali najviše radni i čuvadarni-reče profesor odlazeći na vikend u rodnu Papratnu u kojoj odavno nema ni jednog stalnog žitelja.

Brat Pirke nastavnik

-Moj mlađi brat Milorad Pirke bio je pravnik bez posla početkom šezedesetih. Imao je i osnovno muzičko obrazovanje, a mi nismo ni slučajno mogli da nađemo nastavnika muzičkog. Pošto je Branisdlav, moj tadašnji i sadašnji suprug, bio direktor lako smo se dogovorili i – brat je počeo da predaje. Bio je samo šest meseci-kazuje Milena dodajući kako je Crni vrh za njenu porodicu bio i ostao najlepše mesto na svetu.

Share

Ostavite odgovor