ZLATNE POLUGE ZA SPAS ILI TROVANJE

Bor, Majdanpek, 22. avgust

Rudnik zlata Čoka Marin, udaljen od Majdanpeka 20 kilometara, biće otvoren aprila iduće godine. To je odlučilo sadašnje rukovodstvo kombinata RTB “Bor” na čelu sa direktorom Blagojem Spaskovskim. Nije reč o nekoj značajnijoj eksploataciji, ali za tri i po godine vađenja zlatonosne rude, koja sadrži od sedam do 14 grama zlata po toni, što se smatra bogatim ležištem, ostvariće se prihod od oko 90 miliona dolara.

Autor:B. Filipović

Foto: D.Popaz

– Dobili smo sve dozvole nadležnih državnih organa, 1.000 tona rude biće uskoro spremno za uzorkovanje i flotiranje, tako da ćemo imati sve neophodne dokaze o izdašnosti ležišta. Ranija istraživanja  pokazala su da je to rudnik zlata, a ne bakra i da ćemo moći da se oslonimo na tu investiciju dok ne završimo skidanje raskrivke sa bakrom bogatijeg Južnog revira. Istovremeno, radićemo na istraživanjima Čoka Marina 1 i 2, ubeđeni da će i u tim rudnim telima biti metala čija je eksploatacija isplativa, prvenstveno zlata i srebra – kaže Svetomir Mustecić, direktor Rudnika bakra Majdanpek, podsećajući na to da je majdanpečki rudnik do pre neku godinu bio gotovo zatvoren i da će Čoka Marin pomoći da se kupi nova oprema i izgradi infrastrukutra kako bi se najkasnije za dve do tri godine stiglo do bogatijih bakronosnih ležišta.

Zlato je u tom rudniku nađeno pre 30 godina, a glavni razlog za strah od otvaranja rudnika bio je previsok sadržaj otrovnih materija, a najviše arsena, žive i kadmijuma. Planirano je da se nakon flotacije otrovna jalovina odlaže u borsko jalovište, a koncentrat koji takođe sadrži otrovne metale proda Kazahstanu na dalju preradu jer u Majdanpeku nema potrebne tehnologije.

Dimče Jenić, direktor za razvoj RTB “Bor” naglašava da  neće biti problema sa pretapanjem koncentrata iz Čoka Marina koji sadrži previše arsena, jer će se topiti u Kazahstanu. – Borska Topionica bakra, sa dotrajalom tehnologijom, ne može da izdrži preradu prljavih sirovina. Ni gram bakarnog koncentrata neće biti prerađen u Boru, tako da građani ne moraju da strahuju za životnu sredinu. Taj posao se radi uz pomoć švajcarske firme “Glenkorn” – kaže Jenić.

– U našoj Topionici trenutno prerađujemo koncentrate koje kontrolišu ekološke i ostale inspekcije i državne službe. Kada za tri godine bude sagrađena nova Topionica, moći ćemo da se upustimo i u preradu prljavijih sirovina, jer ćemo imati savremene metalurške pogone. Do tada ćemo sve učiniti da se ne ponove ekološki udari kakvih je bilo u poslednje vreme. U pregovorima smo sa jednom kanadskom  firmom za isporuku opreme, s kojom ćemo moći da kontrolišemo atmosferske prilike i na taj način usmeravamo rad Topionice i rafinacije bakra. Na najkritičnijim mestima postavićemo, osim četiri sadašnje, još dve merne stanice za aerozagađenost – naglašava Boban Todorović, direktor Topionice.

Blagoje Spaskovski, direktor RTB “Bor”, ističe da je 2003. godine u borskoj topionici prerađivana ruda uprkos visokom sadržaju otrova, tako što je mešana sa koncentratom iz borskog rudnika, čiji je sadržaj otrovnih materija niži. Spaskovski kaže da se ipak odustalo od prerade jer je te godine na građane Bora palo 200 tona otrova.

U borskom Institutu za rudarstvo i metalurgiju tvrde da je Čoka Marin malo ali bogato ležište, sa 2,8 grama bakra i  sedam grama, zlata uz veće sadržaje štetnih primesa arsena, kadmijuma, olova i žive. Zbog te opasnosti do sada se i nije počelo sa eksploatacijom. A sva istraživanja Instituta u Boru, koji je jedini takav u zemlji, potvrdila su i naučne kuće u Japanu, Finskoj i Kanadi. Institut je zbog svog angažovanja na istraživanju trebalo da bude vlasnik četiri odsto rudnika, ali mu je to uskraćeno, a u međuvremenu Ministarstvo rudarstva izdalo je dozvolu za ponovna uzimanja tehnoloških uzoraka privatnoj firmi iz Bora. Borom ovih dana kruži kopirani ugovor RTB-a i te privatne firme, po kojem će, kako su objavila i neka lokalna glasila, kombinat bakra za nova istraživanja i otvaranje Čoka Marina izdvojiti 5,8 miliona evra. Prema mišljenju mnogih, to je bacanje para i pravljenje posla “partijskoj i ostaloj bratiji”.

– Mi smo borskoj firmi RDS dužni da platimo 100.000 dolara za uzrokovanje prvih 1.000 tona rude iz Čoka Marina i taj posao se završava, jer je već 700 tona rude pristiglo u Majdanpek na flotiranje. Ranija istraživanja su zastarela i zato smo se odlučili za nova – izjavio je nedavno Svetomir Mustecić.

U Institutu za rudarstvo takav stav ne pobijaju, ali podsećaju na to da je reč samo o “početnoj mrvici” posla koji će kasnije, i bespotrebno, papreno koštati. Istovremeno stiže i upozorenje da je Institut, više nego RTB, državno preduzeće i da bi morao da ima prioritet u dobijanju vrednijih poslova, pogotovu zbog toga što je reč o renomiranoj srpskoj i evropskoj firmi.

Kopaće se samo leti

Zbog nepristupačnog planinskog terena i neizgrađene infrastrukture do ležišta Čoka Marin, eksploatacija je predviđena samo tokom letnjih meseci. Zimi će radovi stajati i zato će ceo posao trajati tri i po do četiri godine. Za to vreme proizvešće se od 800 do 1.000 kilograma zlata, 4.000 tona bakra i skoro 5.000 kilograma srebra.

Dozvola se još “krčka”

Pre nekoliko dana obelodanjena je i informacija da Rudnik bakra Majdanpek još nije dobio dozvolu za  rudarske radove po glavnom rudarskom projektu. U Ministarstvu zaštite životne sredine i rudarstva uveliko se razmatra zahtev majdanpečkog rudnika za  inoviranjem rezervi za rudno telo Čoka Marin. U međuvremenu, u Majdanpeku se priprema investiciono-tehnička i ostala dokumentacija.

Share

Ostavite odgovor