Uključimo sakupljače sekundarnih sirovina u legalne tokove

Bor, 31.10.2011.

Pozivamo Vas da svojim potpisom podržite inicijativu da u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine radimo na povezivanju, osnaživanju i legalizaciji rada samostalnih sakupljača sekundarnih sirovina koji čine veoma važnu kariku u lancu upravljanja otpadom.

Oni prikupe najveći deo otpada koji se trenutno reciklira u Srbiji (oko 75 odsto, po USAID-ovoj analizi), a pripadaju grupi najsiromašnijih stanovnika, iako je trgovina sekundarnim sirovinama vrlo profitabilna grana.
Radni dan sakupljača traje prosečno 11 sati, a većina sakupljača ne raspolaže čak ni osnovnom opremom niti alatima za rad. Za 200 kg sakupljenog papira potrebno je da se prepešači oko 20 km. Na sve to, njihov rad je često suprotstavljen postojećem zakonskom okviru.
Uslovi rada, mere zaštite na radu, društveni status, zdravstveno osiguranje radnika, sa jedne strane, i društvene potrebe, izražene u zapošljavanju, zaštiti životne sredine i nužnosti reciklaže, kao uslova evropskih integracija, sa druge strane, opravdavaju inicijativu da se pristupi nalaženju boljih i humanijih rešenja u ovoj oblasti. Važni partneri u ovom procesu ce biti i lokalne samouprave i organizacije civilnog društva koje se bave problemima životne sredine, ali i smanjenjem siromaštva. Podržite ih i vi!

Potpišite na adresi:

 http://www.peticije24.com/ukljucimo_sakupljace_sekundarnih_sirovina_u_legalne_tokove 

Više o našim aktivnostima i ciljevima možete pogledati na sajtu www.zelenainicijativa.rs Zelena inicijativa.

Share

UVEK UZ NAROD I S NARODOM

Bor, 30. oktobar

Godišnjica SPS Bor

Autor: M.C.

-SPS je partija naroda, partija koja je uvek bila uz građane i njihove životne interese. SPS nastavlja svetle tradicije svog naroda,  čuva najvrednije i poštuje najbolje što je učinjeno u prethodnom vremenu, svim snagama teži prosperitetu, bogatoj i naprednoj Srbiji. Bor je sačuvan, RTB je ostao zahvaljujući i socijalistima, i zato ćemo sve učiniti kako bi mlađe generacije imale ekonomski oslonac u svom gradu i svojoj opštini. Nećemo dozvoliti kolebljivcima i mešetarima da ugroze naše jedinstvo i naruše ugled partije koja već 21 godinu ne posustaje, koja je na braniku interesa svih generacija-rekao je Dragan Žikić, predsednik Opštinskog odbora SPS Bor pozdravljajući goste iz opština Borskog okruga, ostalih partija i ustanova i prisutne članove i simpatizere.

Pre Žikićevog obraćanja, prikazan je film sa prošlogodišnje svečanosti u Boru povodom vanrednih izbora na kojoj je, nadahnuto i s patriotskim nabojem, govorio Ivica Dačić, lider srpskih socijalista.

Novoprimljenim članovima SPS-a uručene su knjižice, a potom je izveden kulturno-umetnički program.

Share

U NEDELJU POMERANJE ČASOVNIKA ZA JEDAN SAT UNAZAD

Bor, 29. oktobar

Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 30. oktobra, u tri sata ujutru, kada kazaljke na časovnicima treba pomeriti za jedan sat unazad, odnosno sa tri na dva sata ujutru

Letnje računanje vremena u Srbiji, kako navodi Direkcija za mere i dragocene metale, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena, objavio je „Blic“.

Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

„Službeno vreme“ u svetu pomera se unapred u poznu zimu, ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.
Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.

Share

PRIZNANJA BORSKIM POTOMCIMA STARIH SRPSKIH RATNIKA

Bor, 29. oktobar

Autor: Žarko Petrović

Na jučerašnjoj svečanoj sednici Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. grada Požarevca dodeljena su Zavetna priznanja organizacijama, ustanovama i pojedincima zaslužnim za saradnju i negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ovo prvo priznanje dobio je i borski Savez potomaka starih ratnika, kao i predsednik te organizacije, Brana Filipović. Isto znamenje pripalo je i borskom skulptoru Miloradu Antiću Pirketu.

Delegacija iz Bora položila je  venac i poklonila se senima kraj spomenika starim ratnicima Braničeva. Ove patriotske organizacije Bora i Požarevca pobratimile su se prošle godine, na Dan oslobođenja Bora u Prvom svetskom ratu, 20. oktobra.

Share

ČUVA STADO I GRANICU

Bor, 28. oktobar

Deda Ilija Petrović (82), jedini čobanin na Kadibogazu, na Staroj planini

Autor: B. Filipović

Brdo Kadibogaz na srpsko-bugarskoj granici, u dubini Stare planine, nekada je sa okolinom napasalo 50.000 brava, danas se na ovim prostorima na prste ruke može izbrojati po koji čobanin sa po nekoliko ovaca, ne računajući ostarelog Iliju Petrovića (82). On je odavno u penziji i ne rastaje se od svog nevelikog blaga, trenutno čuva 23 ovce, i tako će, veli, ostati do kraja života.

-Radio sam u Građevinskom preduzeću „Mile Julin“ u Knjaževcu. Kada se rasformiralo otišao sam u selo Krivelj kod Bora, gde sam šest godina držao tišljersku radionicu. Rudnički kop je proširivan, tako da je i zgrada sa radionicom morala da se ukloni. Pričekalo se i otišao sam u penziju. Imam 10,11 hiljada. Malo, ali mora da se živi. Naučio sam da se mučim. Ovde je narod siromašan. Kada sam bio u firmi svakodnevno sam putovao 14 kilometara do Minićeva i nazad. I zimi i leti. A u planini ume da naveje i do metar, dva. Bog zna kako sam sve izdržao-govori starina ne ispuštajući iz ruku tranzistor na kome „grme“ najnovije vesti.

Ilija nije običan čobanin. On godinama sarađuje sa graničarima i policijom.  Imao je i drugara preko brda. Pokatkad su udruživali stada, al on je pre dve godine umro. Nestalo je i njegovo stado. Danas samo Ilija čobaniše napasajući svoje „belke“ sve do same granice. Ne da im da pređu liniju.

-To nikako. Zna se šta je i čije je i tako će ostati.  Sam sam u planini. Sin i ćerka su u Beogradu. Imam i unuke. Dođu ponekad, obiđu me, pitaju kako mi je, hoću li da se pod stare dane skrasim u centar sela ili u Minićevo. Ne, ovde je najlepše. Muzem ovce i pravim najbolji sir. Imam mesa i brašna, donesu mi sa granice pivo i vino, ispekao sam i najbolju rakiju na Staroj planini. Čista šljiva-veli Ilija pozivajući namernike da ga posete u njegovoj pojati, oronuloj kući sa okućnicom i velikim dvorištem.

Spremio je Ilija drva za zimu. Za ovce je dovoljno sena. Pre neku godinu graničari su doveli struju i do njegove pojate. Nabavio je i televizor.

-Meni je ovo Amerika  i Egleska. Kod svoje sam kuće. U planini sam odrastao, počeo sam kao čobanče, tako ću i da završim. Voleo bih da oživi Kadibogaz i Novo Korito. Ne verujem da će se deca iz Beograda ili Zaječara i Bora  skoro vraćati u reon Zaglavka i Budžaka. Sirotinja je i Bogu teška-reče Ilija i sakupi pune ruke oraha za goste koje je, pri kraju razgovora podno Kadibogaza, dugo, dugo molio da odu do njegove pojate i okrepe se, jer „ima svega i svačega“.

Srndać za nagradu

Od graničara saznajemo da je Ilija njihova desna ruka. Ni ptica ne može da prođe, a da on ne primeti. Bilo ko da prođe bilo kojim puteljkom i stazom on vidi i odmah dojavi. Nikad nije tražio neku nadoknadu. Za nagradu  svake godine dobije srndaća od Lovačkog društva. Takav je dogovor.

 

Share

Repertoar bioskopa „Zvezda“

Bor, 28. oktobar

Od 31. oktobra do 02. novembra 2011.g. `` KAUBOJI I VANZEMALJCI``  19h

 Od 31. oktobra do 02. novembra 2011.g. `` NUŽNO UBISTVO``   u   21h

 Od 03.novembra do 06.novembra 2011.g.   ``PINGVINI  MOGA TATE ``  u 19h

Od 03.novembra do 06.novembra 2011.g. „HARI POTER I RELIKVIJE SMRTI 2 u  21h

Cena ulaznice za filmske projekcije je 150 dinara, a za organizovane posete (minimum 15 ulaznica), cena ulaznice  je 100 dinara.

Informacije i rezervacije na telefone 030/424-546;421-259 (od 16 do 21 sat)

Prava na izmene zadržava bioskop“ZVEZDA“

DOBRO DOŠLI U SVET FILMA I DOBRE MUZIKE

Share

SOKOBANJA: UKRALI BISTU STEVANA SREMCA

Bor, Sokobanja, 27. oktobar

Okom kamere

Autor: B. F.

Poznati srpski pisac Stevan Sremac ostao je bez biste u Sokobanji u koju je često dolazio i u kojoj se, odmarao i, poput Andrića i Nušića, vredno pisao. Bista, rad beogradske vajarke Jelene Jovanović, bila je postavljena 1986. godine povodm 80 godina od smrti darovitog pisca. Ovih dana , u blizini kuće u kojoj je Sremac često odsedao, nalazi se samo postament prekriven uvelim lišćem. Policija još  nije pronašla lopove.

 

Share

STIGLE VAKCINE U ZAJEČAR

Bor, 27. oktobar

Izvor:  RTV Zaječar

Vakcinacija protiv sezonskog gripa u Zaječaru će najverovatnije početi u subotu, a za najugroženije stanovnike obezebeđeno je 6.000 doza vakcina, potvrdio nam je epidemilog Zavoda za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru,doktor Predrag Marušić. Za područje Timočke Krajine obezbeđeno je 15.600 doza vakcina protiv sezonskog gripa, od čega je Zaječar dobio 6.000 doza, Bor – 3.500, a Boljevac 1.000 doza. Vakcina je potpuno bezbedna i nema nikakvih neželjenih posledica po zdravlje ljudi, naglasio je Marušić.

Share

DANAS JE SVETA PETKA

Bor, 27. oktobar

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi – Svetoj Petki. Ova svetiteljka srpskog porekla rođena je u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada.
Roditelji Svete Petke, imućni i pobožni hrišćani, imali su i sina Jevtimija koji se zamonašio, a kasnije postao znameniti episkop maditski.
Posle smrti roditelja, Petka je, Hrista radi, započela podvižnički život kakav je oduvek želela.
Otišla je prvo u Carigrad, a potom, do svoje starosti, živela u Jordanskoj pustinji u postu i molitvi, prošavši nebrojena iskušenja i patnje.
U starosti, glas sa neba pozvao je Svetu Petku da se vrati u rodni kraj i ona je napustila Jordansku pustinju.
Sveta Petka se upokojila u 11. veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Njene čudotvorne mošti, tokom vremena prenošene su u Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd.
Mošti Svete Petke sada počivaju u rumunskom gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi nalazi se Crkva Svete Petke gde postoji voda (agiazma) koja čudotvorno leči sve one koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.

Share

BORSKI OKRUG: U PROJEKTU “MLADI SU ZAKON” HILJADU VOLONTERA

Bor, 26. oktobar

Autor: Suzana Pavković

U organizaciji Resurs centra Bor danas je održana Konferencija Sajma omladinskih nevladinih organizacija u Borskom okrugu, na kojoj su  predstavljeni rezultati u sklopu Projekta ” Mladi su zakon“.

Projekat je ostvaren uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta sa ciljem da se mladima pruži prilika u sproveđenju inicijative za poboljšanje života u lokalnim zajednicama, potom uređenju javnih otvorenih ili zatvorenih prostora (primerice školskih dvorišta), humanitarnim akcijama  i podizanju nivoa svesti mladih o ekološkoj sredini i zadovoljenju učeničkih potreba kroz aktivnosi od opšteg interesa.

U realizaciji ovog projekta učestvovalo je više od 1.000 volontera. Oni su maksimalno dobili 100.000 dinara. Akcija je trajala šest meseci počevšu od maja ove godine.

Radove su predstavili: Neformalna grupa “Kocka do kocke“ Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Bora, Učenički parlament OŠ „Velimir Markićević“ Majdanpek, Asocijacija za razvoj opštine Bor, Timočki omladinski centar, JAZAS Zaječar, Studentska alijansa Bor, Neformalna grupa nastavnika i učenika OŠ „Đura Jakšič“ Krivelj, Učenički parlament Ekonomsko-trgovinske škole Bor, Neformalna grupa“Eko Kladovo“ Kladovo, Kancelarija za Mlade Bor, Web portal Bor 030 i Borska internet organizacije „Bitno“.

Share

UKRADEN TRANSFORMATOR NA CRNOM VRHU

BOR, 25. oktobra 2011. (Beta) – Nepoznate osobe ukrale su na planini Crni Vrh kod Bora transformator težak oko pola  tone, izjavio je danas direktor borske Elektrodistribucije Dragan Milošević.

On je rekao da je noćašnja kradja druga po redu u roku od mesec dana, zbog čega je veći broj domaćinstava ostao bez električne energije

„Ukraden je transformator od 30 kilovoltampera težak pola tone. Pretpostavljamo da je reč o osobama koje se bave trgovinom otpadnog bakra“, rekao je Milošević agenciji Beta.

On je dodao da se gotovo istovetna kradja trafoa na toj lokaciji dogodila u septembru i da je pričinjena šteta od oko milion dinara.

Share

OBAVEŠTENJE O ISPORUCI TOPLOTNE ENERGIJE

Bor, 24. oktobar

Obaveštavamo naše cenjene korisnike toplotne energije koji su ostali bez grejanja,  u ulicama :

– Međeda Useinovića br. 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, i 18  kao i

– Hajduk Veljkova br.1, 3 i 5

da je razlog zbog koga su ostali bez grejanja, nedozvoljavanje otklanjanja kvara na sekundarnoj mreži vlasnika kuće u ulici Međeda Useinovića br. 2

S poštovanjem

JKP Toplana Bor

Share

DEČJI PARKIĆ NA 30.000 VOLTI

Bor, 24. oktobar

Građevinska inspekcija naložila rušenje dečjeg igrališta kod doma kulture. Park bez lokacijske dozvole ometa prilaz visokonaponskim kablovima piše Lj. Trifunović, a prenose Novosti.

Park će morati da bude srušen

Najsavremenije igralište za decu, nedavno uređeno nedaleko od centralnog gradskog trga, kod Doma kulture, kao dar firme „Premer belaz“, vredno oko 50.000 evra, biće – srušeno!

U rešenju građevinske inspekcije opštinske uprave u Boru, nadležnima u SO Bor, kao investitoru, naloženo je „da u prvobitno stanje vrate parcele u ovdašnjoj Ulici Moše Pijade, na kojima su ranije bili parking prostor i deo Penzionerske ulice, a sada je izgrađeno dečje igralište“. Istina, napominje se i da je opština Bor podnela zahtev za izdavanje lokacijske dozvole, ali i da ona još nije doneta.

Nadležni u SO Bor – navodi se u rešenju građevinske inspekcije – tokom zatvaranja Penzionerske ulice, te nasipanja i zapunjavanja parkinga, rukovodili su se izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, po kojima „dečja igrališta spadaju u posebne vrste objekata, za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za izgradnju, odnosno izvođenje radova“. Međutim, posle konsultacija sa Republičkom građevinskom inspekcijom, ustanovljeno je da se pomenuto igralište našlo na parcelama na koji taj član Zakona nije mogao da se primeni!

Podsetimo, i Dragan Milošević, direktor borske „Elektrodistribucije“, još početkom avgusta, upozoravao je da – zbog neplanske izgradnje parka za decu kod Doma kulture, kao i razmeštanja muzejskih eksponata duž ulice Zeleni bulevar – postoji realna opasnost da veći deo grada, u svakom trenutku, ostane bez struje!

Da zlo bude veće, ukoliko bi došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom, prošlo bi nekoliko dana dok ne bi uspeli da otklonimo kvar – naglasio je tada Milošević, ukazujući kako ispod sadašnjeg parka za decu prolaze tri strujna kabla, od kojih svaki ima napon od po 10.000 volti! – Kablovi su se nalazili dva metra ispod zemlje. Ali, radi izgradnje parka, nasipanjem rizle, nivo je podignut za dodatnih dva do tri metra, pa bi, u slučaju da dođe do kvara, morali da kopamo najmanje pet metara, kako bi uopšte došli do kablova.

BLOKADA OD 170 TONA KAMION za prevoz rude, čuveni „damper“ nosivosti 170 tona, koji se nalazio u park-muzeju, u centru grada, nedavno je premešten na raskrsnicu nedaleko od ulaza u Bor, te postavljen na mesto ispod kojeg prolaze četiri visokonaponska kabla: dva sa po 35.000, a dva sa po 10.000 volti. Nadležni u „Elektrodistribuciji“ još tada su upozoravali nadležne u lokalnoj samoupravi, ali uzalud…

Share

RTB Bor: Bakra više za četvrtinu

Za devet meseci u pogonima Topionice i rafinacije prerađeno 128.803 tone suvog koncentrata i proizvedeno, pretežno iz domaćih sirovina, 25 odsto više bakra nego prošle godine. –  Topioničari izlili  24.513 tona anoda, a elektrolizeri proizveli 21.108 tona katoda. – U rudarstvu ostvareno 10 miliona tona iskopina više nego lane, a iz basenskih flotacija izašle 21.593 tone bakra u koncentratu

RTB. – U borskoj Topionici i rafinaciji za devet meseci iz domaćeg i uvoznog koncentrata, šljake, bogate rude i ostalih sopstvenih sirovina proizvedeno je 21.108 tona katodnog bakra, što je za četvrtinu više nego prošle godine. Ovaj proizvodni rezultat skoro da se “u dlaku” poklapa sa planiranim i ostvaren je preradom 128.803 tone suvog koncentrata. Proizvodnja plemenitih metala, zlata i srebra, takođe je u okviru one koja je projektovana za devet meseci, čak je dato tri odsto više zlata od plana.

Livnica je u istom periodu dala 498 tona proizvoda, a  Fabrika bakarne žice ukupno 10.026 tona dipforming i dinamo žice. Od početka godine proizvedeno je i 796 tona bakar-sulfata (plavog kamena), 4.586 proizvoda iz asortimana sinter-metalurgije, a u Farbici sumporne kiseline produkovana je 53.361 tona monohidrata.

U majdanpečkom i borskim rudnicima je, s druge strane, za devet meseci ostvareno tačno 10 miliona tona iskopina više nego lane! Uklonjeno je, naime, devet miliona tona više raskrivke i iskopano milion tona rude više. Devetomesečna rudarska proizvodnja je, tako, bila “teška” 28,7 miliona tona iskopina (19,8 miliona tona raskrivke i 8,9 miliona tona rude). Prosečan sadržaj bakra u rudi bio je 0,28 odsto, pa su u majdanpečkoj, borskoj i kriveljskoj flotaciji do oktobra dobijene ukupno 21.593 tone bakra u koncentratu.

U Boru je, primera radi, najveći pomak u odnosu na rezultate iz 2010. napravljen u raskrivanju “Velikog Krivelja”, jer je ove godine uklonjeno 12,6 miliona tona jalovine, a prošle 5,5 miliona tona. Majdanpečani se, pak, mogu pohvaliti proizvodnjom bakra u koncentratu koja je, u odnosu na prošlu godinu, veća za 33 procenta.

Ovakvi rezultati, postignuti, pre svega, zahvaljujući maksimalnom angažovanju delimično pristigle nove rudarske opreme, ali i boljoj organizaciji posla, siguran su znak da će projektovana proizvodnja za ovu godinu biti ostvarena. Podsetimo, planom poslovanja predviđeno je da se u RTB-u Bor do kraja 2011. proizvede  30 hiljada tona bakra, oko tone zlata i 5,2 tone srebra.

Autor  G. Tončev Vasilić

Share