DA LI JE RTS „MEDIJSKA KOLUBARA“?

Bor, 9. novembar

Autor: Filip Mladenović

Pre nepuna dva meseca (26. 9. 2011.) uputio sam OTVORENO pismo Upravnom odboru RDU RTS sa zahtevom da jednu od narednih sednica održi u zgradi Radio Beograda i posebnu tačku dnevnog reda posveti stanju u našoj medijskoj kući, koja 2014. slavi veliki jubilej – 90 godina od osnivanja.
I evo, u četvrtak, 10. novembra 2011. Upravni odbor Javnog medijskog servisa Srbije baviće se stanjem u Radio Beogradu i njegovim (ne)tretmanom u okviru RTS-a. Biće to zaista izuzetna prilika da se objektivno i profesionalno razmotre svi problemi Radio Beograda, počev od lošeg stanja fono-arhive, našeg nacionalnog blaga, pa preko zastarele opreme i studija do potcenjenih kadrova, naročito honoraraca.

U više navrata sam insistirao da se postojeći Zakon o radiodifuziji promeni u delu koji reguliše naš Javni servis. Pre svega, potrebno je odvojiti budžete televizija i radija (Radio Beograd i Radio Novi Sad), po ugledu na češki javni servis. A zatim, trebalo bi konačno razrešiti apsurdnu situaciju: šta sa postojećom zakonskom odredbom, koja nikada nije primenjena, da vlasnici motornih vozila u Srbiji prilikom registracije plaćaju i pretplatu za radio prijemnik u svojim kolima!?

Na žalost, predstojeća, dugo očekivana sednica UO RTS-a ponovo će biti održana u senci diskriminacije honorarnih saradnika. Njima nisu uplaćeni honorari još od marta 2011, a u medjuvremenu je fond za honorare ponovo umanjen, ovog puta za 15%.

Još veću senku baca uporno, nezakonito odbijanje generalnog direktora da obelodani finansijske izveštaje o poslovanju RTS-a 2009. i 2010. godine. Uprkos zakonskoj obavezi, nasuprot moralnoj dužnosti i protivno sloganu „VAŠE PRAVO DA ZNATE SVE!“, generalni direktor i dalje krije kako se i gde se trože pare od RTV pretplate. Da sve bude još tragičnije, generalni direktor odbija da publikuje i podatke o tome koliki su prihodi od reklama, kao i sa kojim je agencijama RTS poslovno saradjivao. To kršenje zakona je išlo dotle da je generalni direktor odbijao da postupi i po obavezujućim nalozima Poverenika Šabića, plaćajući visoke prekršajne kazne novcem RTV pretplatnika.
Ovakvo nezakonito i nerazumno ponašanje generalnog direktora RTS-a, kao i pasivno držanje novoizabranog Upravnog odbora, podgrevaju sve prisutnije sumnje da je RTS zapravo svojevrsna „medijska Kolubara“.

To se može zaključiti i na osnovu pažljivog čitanja nedavno objavljenog Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o pritiscima i kontroli medija u Srbiji (29. 9. 2011.).
U tom izveštaju, izmedju ostalog, piąše i sledeće: „…Savet je od generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića zatražio sve ugovore sklopljene sa nezavisnim produkcijskim kućama i individualnim autorima od 2007. do 2010. godine. Pošto je Tijanić taj naš zahtev odbio, žalili smo se Povereniku za informacije, koji donetim rešenjem obavezuje Tijanića da to učini. Direktor, zamislite, pristaje da plati kaznu, ali nije dao dokumenta na uvid Savetu. Inače, direktor RTS-a je u poslednje vreme čak osam puta odbacio naredbu Poverenika o ustupanju informacija, ali za tu samovolju nije odgovarao.“

Savet u nastavku izveštaja daje i odgovor na pitanje kako je moguće da generalni direktor jednog javnog medijskog servisa, koji se finansira novcem RTV pretplatnika, toliko nekažnjeno može da krši zakone ove zemlje: isprepletanost interesa rukovodstva RTS-a i vlasnika agencija i produkcijskih kuća, a pre svega visokih funkcionera vladajuće stranke, Dragana Đilasa i Srdjana Šapera. Zbog te famozne isprepletanosti interesa svedoci smo korupcije, svakojakih malverzacija, nameštanja poslova i „maštovitih“ načina ispumpavanja novca RTV pretplatnika.

DOKLE I ZAŠTO?

P.S. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije:
„Glavne stvari se rade kroz nekoliko reklamnih agencija, koje su vrlo bliske partijama ili su partijske. Na primer, savetnik predsednika Tadića, Šaper, potpredsednik stranke Đilas i još nekoliko agencija u stvari rade sve to što je u stvari kontrola medija. Oni se naravno ljute i kažu kako to nije tako. Oni formiraju te pulove i onda avansno plaćaju reklamne minute, time mogu da dobiju manju cenu za svoje klijente, ali time mogu i jako da utiču na medije. Kada se plati avansno, ako medij malo počne da pipše nešto što nije u skladu sa interesima tih moćnika na vrhu stranke, onda se onaj drugi deo ne isplati ili se isplati kasnije, čime se mediji dovode u ozbiljnu finansijsku situaciju. Ja sam čak čula i ne znam kako to da proverimo, da je Đilas preko svojih preduzeća od Željka Mitrovića na Pinku kupio 5 godina unapred taj reklamni prostor, sa namerom verovatno da Demokratska stranka spase Pink, jer ništa tako dobro ne zaglupljuje ovaj narod i ne radi za njih nego što radi Pink, to je radio uostalom i za JUL. Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Beograda ima privatne firme koje se bave medijima. I oni naravno neće dati podatke, jer su svi u tom krugu. U izveštaju pominjemo Đilasa, Šapera, pa neke koji su očigledno vezani za G17.“

Share

Ostavite odgovor