Како дочекати економску олују

Beograd, 14.novembar

Мало је стручњака који не очекују пад зарада, пензија и радних места због долазећег таласа нове кризе из света у 2012. години

D.Stojanović
D.Stojanović

Izvor:A.Telesković, Politika

Економска олуја која долази са светског тржишта донеће нам тешку 2012. годину. Привредни раст биће дупло мањи од очекиваних три одсто, а то ће са собом донети пад броја запослених, реално смањење плата и пензија, пад извоза, већи минус у државној каси, а државни дуг ће, сада је сасвим сигурно, ући у црвену зону, док ће се број грађана и привредника који касне са отплатом дугова по свему судећи – увећати.

Само два месеца раније ситуација је изгледала потпуно другачије. Очекивало се да ће догодине економски раст бити четири процената, да ће незапосленост, која је на историјском минимуму, коначно почети да се смањује, да ће се смањити и минус у буџету, а да ће држава показати да је фискално одговорна, јер ће јавни дуг бити мањи од 25 одсто.

Љубодраг Савић каже да је врло тешко прогнозирати било шта у кризним ситуацијама, али да је потпуно извесно да је Србија у дубокој кризи још од 2008. године.

– Ни суштински, ни статистички, није било назнака да смо изашли из рецесије. Због свега што се догађа на светском тржишту прилике се у Србији додатно погоршавају. Просечни грађани имају разлог да буду веома забринути. Бојим се да ће нам, не само 2012, већ и 2013, бити веома тешко – каже наш саговорник.

Пад економске активности, објашњава Савић, са собом као последицу носи додатни пад запослености. А они који раде добијаће све мање новца и то ће нарочито бити изражено код запослених у приватном сектору, додаје наш саговорник.

Он страхује да се због обима ненаплативих зајмова криза из привреде не прелије у банкарски сектор. Јер, према подацима НБС, сваки пети привредник касни са отплатом кредита.

– Неке банке ће имати проблеме. Можда ће се због мука у којем су се нашле њихове матице, морати и да се повуку или ће доћи до спајања неких финансијских кућа. У сваком случају, то ће се углавном огледати кроз смањење добити – каже Савић и додаје да ће их задесити банкарско проклетство јер ће имати пара, а неће имати коме да их продају јер ће неликвидност привреде бити још већа.

Да су краткорочна кретања рђава сматра и Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије.

– Стварна су три проблема. Прво, то што ништа није учињено у последње три године да се реформише јавни сектор и да се створе бољи услови привређивања и посебно запошљавања. Друго, што се никакве реформе не предвиђају до избора, а како могу да закључим из програма које нуде различите партије ни после. Треће, већи фискални дефицит финансира се веома скупим кредитима, што је веома неповољно и може, уз знатан страни дуг, да значи да у неком часу неће више моћи да се одржи финансијска стабилност – забринут је Глигоров.

И Горан Николић, сарадник Центра за нову политику, сматра да последице смањења економског раста на свега 1,5 процената врло озбиљан проблем. То са собом носи ниже плате и пензије, али и већи број оних који не раде.

– И ове године економски раст биће мањи од очекиваних 1,5 одсто – каже Николић и додаје да грађане очекује и стагнација куповне моћи.

Мирослав Здравковић, уредник сајта Макроекономија, није толики песимиста.

– Према садашњим показатељима удар кризе неће бити толико жесток. Још нисмо дошли у ситуацију с краја 2008. године у којој се у релативно кратком року све променило. Нема толико индикатора да нам се спрема жесток лом – уверен је Здравковић који мисли да је стопа незапослености достигла свој максимум и верује да не може да дође до погоршања.

Признаје, ипак, да је као презадужени грађанин прилично обазрив. Недавно је, уместо да одједном плати поправку зуба, хиљаду евра искористио да би бар мало смањи оптерећење по основу стамбеног кредита. Зубару ће поправку платити у 24 рате. Највише је забринут јер му жена ради код приватника, па се боји да, не дај боже, не остане без посла.

 

 

Share

Ostavite odgovor