INFLACIJA BUŠI POTROŠAČKU KORPU

Bor, Beograd, 7. decembar

Cene u Srbiji, zvanično, padaju iz meseca u mesec, ali hrana i svakodnevne potrebe građana ne prate ukupna kretanja

Izvor: Politika

Potrošačka korpa, statistički ideal zadovoljavanja potreba jednog domaćinstva, ostaje i dalje nedostižna većini građana Srbije. I dok su pojedine osnovne namirnice nedavno pojeftinile, malo „Politikino” istraživanje i poređenje cena desetak artikala decembar 2011. i 2010. godine, pokazuje da su cenovnici ipak nastavili da „proklizavaju” i u ovoj godini koja je na izmaku.

Nije, međutim, ni sve u cenama u supermarketima. Ukoliko u jednačinu ubacimo i rast cena usluga, komunalija i energenata, moramo zapitati – čime Narodna banka Srbije meri godišnji rast inflacije.

– Ne verujem da bi u narednoj godini rast plata mogao da isprati rast cena. Građani i u 2012. godini mogu da očekuju prazniju korpu i platu koja će verovatno biti jedino nominalno veća, a realno manja. To znači da bi zarade mogle da budu veće u brojevima, ali će manje vredeti, odnosno manje artikala će moći da se kupi. Osim toga, očekuje se i da bi mogao da poraste broj građana koji će imati smanjenje prihoda – procenjuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, dodajući da su male šanse da će u toku sledeće godine Narodna banka Srbije odlučiti da skida inflaciju ispod dvocifrenog nivoa.

Upitan, šta to znači za jednog običnog potrošača, Stevanović objašnjava:

– Za obične građane to znači da će plata i dalje gubiti trku sa cenama – smatra on.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, nešto je više optimističan, iako je, kako kaže, sasvim sigurno da će suša uzeti danak kada je reč o jesenjim kulturama.

– Zbog zaliha koje postoje i uspostavljene stabilnosti tržišta, ne očekujem drastično pomeranje cenovnika hrane. Ne bih, stoga, da budem pesimista i mislim da će u narednom periodu cene prehrambenih proizvoda mirovati, uz mala i povremena variranja – objašnjava Cvijanović.

U potrošačkim organizacijama su, kao i uvek, nešto rigorozniji. Tvrde da svakodnevno prate dešavanja na tržištu, kretanje cena u maloprodaji i efekat koji to može da ima po ionako loš standard građana.

– Prema podacima kojima raspolaže naša organizacija, mi smo siromašniji za 30 odsto nego pre 12 meseci. Zvanični podaci o rastu cena to će verovatno osporiti, ali osim poređenja cena u supermarketima, treba uzeti u obzir i povećanje cena komunalija, energenata, stalno podizanje cena goriva i raznih usluga. Tako smo došli do zaključka da smo siromašniji za 30 odsto – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, upućujući savet građanima za narednu godinu.

– Naš savet potrošačima je da se više ne zadužuju, da ne podižu nikakve kredite, a naročito ne kratkoročne, koji su najskuplji. Nije sramota priznati da nemamo – kaže on.

Što se tiče poskupljenja, Papović veruje da će slaba kupovna moć biti brana novom podizanju cena.

– Cene u Srbiji su već prenapregnute i podignute do maksimuma. Kupuje se samo osnovno iako trgovci to kriju i samo onaj ko želi da mu market ostane prazan, može i dalje da podiže cene – zaključuje Papović.

U toku cele 2011. godine, plata je „jurila” prosečnu potrošačku korpu. Tako je, prema poslednjim podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine i poljoprivrede, potrošačka korpa u avgustu vredela 55.548,62 dinara i za njeno pokriće bilo je potrebna 1,48 zarada.

Situacija je, međutim, utoliko gora što se baš od početka ove godine potrošačka korpa obračunava za tročlanu porodicu, po evropskom modelu. Ukoliko bi se dodalo ono što je potrebno kako bi četvoročlana porodica pregurala mesec, jaz između količine para u novčaniku i egzistencijalnih potreba bio bi još dublji. Zato u organizacijama za zaštitu potrošača ističu da se tek sada vidi koliko je mala kupovna moć domaćih potrošača. Kad ni buđelari Beograđana nisu dovoljno puni, šta tek ostaje žiteljima Kuršumlije ili Gadžinog Hana. Preostaje im da potrebe za hranom i pićem zadovolje konceptom minimalne korpe, jer je Srbija jedina zemlja u Evropi, uz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, koja vodi evidenciju i o takozvanoj minimalnoj potrošačkoj korpi. Daleko od realnosti, ovaj statistički model predviđa da je za preživljavanje tročlane porodice u toku jednog meseca potrebno 29.573,15 dinara.

Share

Ostavite odgovor