„ŽIVI SPOMENIK“ VENKA HRISTOVA

Bor, 8. decembar

Autor: B. F.

Venko Hristov, radnik i pesnik, boem i ljudina, dobio je , posthumno, svoju prvu pesničku zbirku prošaranu i ubojitim aforizmima i sećanjima kolega i prijatelja. Priređivač ove divne stihovnice, Milen Milivojević, naslovio je delo „Živi spomenik“ misleći na Venka dobričnu, zanesenjaka i čoveka koji je voleo Bor i Srbiju iznad svega. Bolje je poznavo srpsku istoriju, srpsku dušu i našeg vojnika, nego mnogi koji su završili visoke škole, a potiču s ovog podneblja i s nacionom srpskim.  U ovoj zbirci su i Venkovi prevodi i prepevi najpoznatijeg bugarskog pesnika Hriste Boteva. Tu je i više ilustracija Venkovog lika.

Za života nije puno napisao, više je besedio i važio za jednog od prvih intelektualaca u gradu bakra, mada je bio i ostao hemijski radnik. Neizmerno je voleo novinare i pisce, svoje drugare: Basa, Čiču Milena, Branu, Čedu, Vladu Jugovinu, kumu Slađanu… Radovao se kada se povede reč o bratu mu Bogoljubu, pukovniku srpske vojske, nije zaboravljao ni rodni Paterlaš, planinsko seoce u okolini Caribroda… Svakog je poštovao i svakome verovao. Umro je s pesmom „Što se misli moje bore “, na Đurđevdan, za kafanskim stolom kod drugara Mitketa u „Tugi za jug“ u NGC.

Lepršavi su i dragi Venkovi stihovi, pogotovu oni o Ćirinoj kafani, i prvoj večeri u Knjaževcu, o Ratku, jednoj velikoj ljubavi s mladežom na usnama, izvesnoj Mariji.  Sanjao je lepotu u ljudima, kako je napisao  novinar Čeda.

Venko, živi spomenik ili spomenik koji će uvek živeti među njegovom  borskom sabraćom, knjiga – spomenik.

Knjigu je izdala Narodna biblioteka u Boru, likovni prilozi Novica Stanković Lukin, Ratko Janković, Dragan Tošić i Jugoslav Balaš.

Štampanje pomogli RTB Bor i Štamparija “Grafomed” Bor.

Share

Ostavite odgovor